Sajt Profesorka.org teži da obrazovanje doživi novi kvalitet kroz nove pristupe i načine edukacije
Header

Tolerisanje lošeg ponašanja u školi i nedostatak prave reakcije

January 11th, 2012 | Posted by Profesorka in Obrazovanje

Tolerisanje loseg ponasanja u skoli i nedostatak prave reakcijeLoše ponašanja dece u školi ima nekoliko oblika. Jedan je ponašanje na času a drugo za vreme odmora. Prvo se odnosi na galamu i nepažnju na času, a druga na slobodno vreme gde se javlja poremećen odnos između dece i težnja za nasilno nametanje pojedinaca u grupi. Rad predavača je sputavan a deca uskraćena za kvalitetno izlaganje samo zato što se toleriše bahatost nekih učenika. Ponekada sam poziv nastavnika liči na Don Kihotski put, “jurišanje i osvajanje vetranjača”, unapred uzaludan i osuđen na tragediju. I stvarno je tako, neka odeljenja su naprosto nemoguća za rad. Kolikom je samo stresu izložen nastavnik na času, koliko se crpi energije na smirivanje razreda i dovođenje radne discipline? I sve je to bačeno vreme, ubijena volja i motivacija da nastavnik kvalitetno iznese sadržaj lekcije. Razmislite!

Kada je utvrđivanje znanja u pitanju, sledeće što se nadovezje na loše ponašanje učenika jeste pojava masovnog prepisivanja i dogovaranja na časovima provere, kao i veliki prag tolerancije od strane nastavnika. Nekada nije bilo tako, sve se završavalo na brzinu i neometano. Ali danas je stvoren pritisak na nastavnika, urušen je sistema kazne, maltene su predavaču “vezane ruke”, tako da on postaje nemoćan što ga čini ranjivim. To nikako ne vodi zdravoj radnoj atmosferi, gde će se iznedriti nov kvalitet u mladom umu (učenje kao proces razvoju ličnosti), već stvoriti destruktivni način ponašanja i sistem vrednosti.  Radi se o jako ozbiljnom problem koji zahteva duboku analizu sa energičnim reakcijama. Ne smemo dozvoliti obezvređivanje sistema ocenjivanja i propast našeg obrazovanja.


U isto kontekstu, ali sa druge strane, kada deca ne rade domaće zadatke ili ima u odeljenju previše slabih ocena, čitava odgovornost se svaljuje na nastavnika, dok se sam učenik ne prikazuje kao odgovorno lice (mnogi nastavnici se žale na ovu nametnutu bez osnova odgovornost). Ne opravdavam sve predavače, ali masovna je pojava da sve manje dece uči i da postoji ogroman broj odeljenja sa negativnim prosekom ili jedva prelaznim. Čak ni udžbenik više nije potreban. Ali o tome se ćuti i žmuri pred istinom. Međutim, pritisak, koji je već pomenut u vezi nemogućnosti adekvatnog reagovanja na samom času, dolazi sa druge strane, upravnih delova škole jer od konačnog rezultata na kraju polugodišta ili godine zavisi koliko će se finansirati data škola a to znači: uslovljen je broj nastavnika, kao i visna njihove zarade. Ceo kvalitet nastave sveden je na puki zbir, a obrazovanje ostaje po strani, onako uzgred. Prema dosada rečenom da li je to merodavno gledište?

Na žalost, svedoci smo sve češćih izgreda i nasilnog ponašanja u školskim dvorištima, pa čak i unutar samih zgrada. Ni tu nisu “zaboravljena” sa ograničenja prosvetnih radnika. Na primer, prilikom tuče u okviru školskog prostora, sam nastavnik se stavlja u nezgodan položaj, jer ako pokuša sa razdvajanjem i zaustavljanjem incidenta može biti tužen za upotrebu fizičke sile tokom razdvajanja (jer se u tuči nikada ne može predvideti sled događaja, dalja koškanja i udarci), ili ako ne odreaguje može pak biti tužen za izbegavanje pružanja zaštite. Zato su mnogi primorani da zažmure i udalje se sa mesta celog nemilog događaja. A onda sumiramo povrede i popunjavamo statistiku!

I svemu ovome, celom tom „stradanju“ dece, treba dodati problem sujete nekih roditelja, gordih i nerazumnih kada se želi pomoći učeniku na prevazilaženju loših rezultata u školi. Tako se blagovremeno ukazivanje na loš kvalitet znanja (slabe ocene) ili problematično ponašanje, prema mnogim roditeljima pretvara u čin vređanja i ponižavanja njihove dece. Zamislite, prenebreže se problem zarad potvrđivanja nečijeg ega. Neverovatno!

Na kraju ove kraće analize školstva u Srbiji potrebno je dodati: Obezbediti motivaciju učenika u svemu ovome jako je teško. Narušen je autoritet profesora značajan za edukaciju i disciplinovanje učenika. Ne zaboravimo da deca trećinu dana provedu u školi, tako da se uloga u njihovom odrastanju ne može prenebregnuti. Zato, kako ćemo školu poštovati takvo društo ćemo imati.

Dalje videti: Nejednakosti kao rezultat reforme obrazovanja.


You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 You can leave a response, or trackback.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Radi sigurnosti: *