Sajt Profesorka.org teži da obrazovanje doživi novi kvalitet kroz nove pristupe i načine edukacije
Header

Toaleti u srpskim školama

March 31st, 2016 | Posted by Profesorka in Društvo

Statistika opremljenosti srpskih škola s početka prve  decenije 21. veka pokazala je da polovina njih nema adekvatne toalete, a ono što posebno pada u oči jeste činjenica da u seoskim sredinama čak u 1.000 škola osnovci i njihovi učitelji i nastavnici koriste poljske WC-e s čučavcima,  pritom najčešće sklone padu. Voda za održavanje higijene ovakvih klozeta donosi se u kanisterima. Prosečna slika pomenute polovine toaleta, neopremljenih ili loše opremljenih, izgleda otprilike ovako: česme su van upotrebe, često su i pokidane, pločice su razlepljene ili polomljene, vrata su razvaljena, a od ubrusa i sapuna ni traga.

Tip Top Beograd, pokretni WC-i

Izvor slike: TipTopnml.com

Zahvaljujući početnom šoku koji su izazvale ove informacije, skoro 80 osnovnih škola tada je dobilo pristojne toalete. U njima, bar, čučavci su ostali prošlost. Posle više nije bilo- šoka, inicijative, para, volje ili ideja… tek, u preostalim školama stanje je ako ne gore nego na početku decenije, kada je obavljeno prebrojavanje, ono potpuno isto.  A to znači- izađe se iz školske zgrade, pa se prođe dužom ili kraćom improvizovanom  stazom do objekta u kojem se nalazi WC. Ako postoji česma u dvorištu, mogu i ruke da se operu.

Doduše, postoji i mnogo seoskih kuća u Srbiji  koje još nemaju kupatila, WC- poljski klozet, se takođe nalazi na nekom udaljenijem mestu u dvorištu „izakuće“, ali ova činjenica nimalo ne opravdava opisano stanje u našim školama. Tim pre, što su mobilni WC-i odavno izumljeni i u upotrebi, i to i u našoj zemlji, što ukazuje na način rešavanja ovog problema, bez ogromnih investicija (kako se obično podrazumeva kada se u Srbiji započne  bilo kakav projekat). Ako se ne može u svakom selu, a ni u manjem gradu, izgraditi pozorište lutaka, bioskop ili sportski centar za male i velike sportove, civilizacijski minimum koji se naprosto podrazumeva jeste- postojanje pristojnog toaleta u školama. Za sve đake.

S druge strane, mnogi učenici, kao i njihovi roditelji, nisu zadovoljni i stanjem toaleta u sredinama u kojima oni postoje. Osim na pomenutu oronulost i zapuštenost objekata, najčešća primedba za mnoge je nedovoljna čistoća i smrad. Kada se u jednom razredu na roditeljskom sastanku povela priča na ovu temu pa je došlo i do ideje da roditelji sami nabavljaju sredstva za higijenu toaleta, jedan roditelj je uzviknuo:

-„Pa šta vi hoćete, u toaletu i treba da smrdi“.

Pitanje higijene mnogi posmatraju s različitih stanovišta. Nekima je dovoljno da toalet samo postoji, manje ili više sređen, manje ili više čist, manje ili više uredan. Drugi bi želeli da u toaletu miriše kao u kupatilu. Pa i bolje, ako može. Nekima je dovoljan sapun za pranje ruku, drugi bi da ne dodiruju ništa što je neko već dodirnuo pa traže dozere za tečni deterdžent. Nekima je dovoljna papirna maramica iz svoje tašne za brisanje ruku, drugi bi da imaju mogućnost sušenja ruku toplim vazduhom ili papirnim ubrusima za jednokratnu upotrebu. Setimo se, u muslimanskom svetu se podrazumeva postojanje i  tople vode i posebne posude za  posipanje i održavanje higijene, u toaletima.

Davno je prošlo vreme kada smo se na putovanjima po svetu oduševljavali stanjem javnih toaleta, koji su inače bili naša velika bruka i sramota, posebno na auto-putevima. Davno smo se iznenađivali i blistavom čistoćom javnih toaleta  na našim auto-putevima, ali i razlikama od jednih do drugih. Dok su jedni nastavili da održavaju svetski standard, drugi se baš i ne mogu pohvaliti time. Zaustavite li se na nekoliko benzinskih pumpi na srpskim putevima, možete se u to uveriti i sami.

No, da se vratimo na škole. S vremena na vreme u nekoj od njih se pojavi epidemija- žutice ili neke druge zarazne bolesti. Onda se digne galama, javnost se zgražava nad saznanjem da je stanje takvo kakvo jeste, pod tim pritiskom se bar u toj školi ako ne i u više njih, izgradi pristojan toalet… pa se opet na sve zaboravi.

Do neke nove epidemije. Na sreću, bar njih u poslednje vreme nema.

You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 You can skip to the end and leave a response. Pinging is currently not allowed.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Radi sigurnosti: *