Građansko društvo se u svetu pojavilo onda kada su se stvorili određeni uslovi za takvu „revoluciju“. A ti uslovi su bili: opismenjavanje, obrazovanje, modernizacija i urbanizacija zajednice.

Uslovi su bili ispunjeni, ali da bi zaživelo i razvijalo se, građansko društvo je moralo da poseduje određenu dozu slobode, prava, demokratije.

Naposletku su formirani i postali aktivni učesnici razvoja – razna udruženja, organizacije, pokreti i političke stranke.

Pitanje je – gde su svi oni u stvari zvanično postali aktivni, prisutni i delujući? Naravno, u kafanama, bistroima, tavernama i kafeima.

Građanska javna sfera

Nemački sociolog i filozof Jirgen Habermas je u Javnom mnjenju izneo činjenicu da se u Evropi u 17. i 18. veku ustoličila “građanska javna sfera”.

Pojedinci bi se okupljali u nekom javnom prostoru (salon, bircuz ili kafana, klub, hotel) i diskutovali na razne teme koje ih muče. Diskusije su se najčešče vodile oko aktuelnih pitanja društva tog doba. Kritika je bila, naravno, prisutna i poželjna pa su kritičari vlasti često bili na udaru zbog prenošenja kafanskih glasina.

A onda, 1610.  usled razvoja štamparske tehnologije, izlaze prve novine i štampa preuzima ulogu javnog mnjenja pa je sve manji značaj kafanskih priča i glasina. Novine su preuzele taj prostor gde se raspravljalo i kritikovalo.

Ali ostaje činjenica da su u Evropi francuski saloni i nemačka kafanska društva ipak izrazito važan elemenat ranog oblikovanja javnog mnjenja. (more…)