Stipendije se isplaćuju učenicima srednjih škola i studentima viših škola i fakulteta:
- u skladu sa Zakonom o učeničkom i studentskom standardu u Republici Srbiji
- od strane stipenditora – preduzetnika, koji se uz osnovnu delatnost bave i pomaganjem srednješkolcima i studentima tokom njihovog školovanja i studiranja (državne organizacije i institucije, dobrotvorne i druge organizacije, nevladine organizacije, fondacije, fondovi, zadužbine…)
- od strane preduzetnika, privrednih društava i drugih pravnih lica, radi rešavanja njihovih potreba za kadrovima
Aktuelne detalje kad je tema isplata stipendija pogledajte ovde,
Preduzetnici, preduzeća i druga pravna lica imaju prava da učenicima srednjih škola i studentima viših škola i fakulteta, svojim potencijalnim kadrovima, koji su im potrebni ili će im biti potrebni u dogledno vreme, isplaćuju mesečno iznos od 11.511 dinara (za tekuću godinu), bez obaveze plaćanja ikakvih poreza i doprinosa.
U iznos stipendije koji ne podleže oporezivanju uračunavaju se i ostali troškovi, kao što su školarina i knjige, na primer.
Preduzeće, naravno, ima mogućnost da odredi i višu sumu na ime isplate stipendija učenika i studenata. Međutim, na iznos koji je razlika između isplaćene sume i 11.511 dinara, u obavezi je da plaća porez na dohodak građana u iznosu od 20 odsto, budući da taj deo isplaćene sume, iznad neoporezovanog iznosa, ima poreski tretman drugih prihoda. U tom slučaju se posebno isplaćuje neoporezivi iznos stipendije, a posebno onaj iznos koji podleže oporezivanju.
OGRANIČENJA
Pravilnikom o ostvarivanju prava na poreska izuzimanja za primanja po osnovu pomoći zbog uništenja ili oštećenja imovine, organizovane socijalne i humanitarne pomoći, stipendija i kredita učenika i studenata, hranarina sportista amatera i prava na poresko oslobođenje za primanja po osnovu solidarne pomoći za slučaj bolesti, regulisana su prava na ostvarivanje poreskog oslobođenja do sume propisane Zakonom o porezu na dohodak građana (11.511 dinara).
Ovim pravilnikom je definisano da:
– pravo na isplatu neoporezive stipendije nemaju učenici osnovnih škola, što znači da se na stipendije za školovanje osnovaca plaćaju porezi i doprinosi
– poresko umanjenje,kada su stipendije u pitanju, ne važi ni za lica koja su u radnom odnosu kod privrednog subjekta koji im isplaćuje stipendiju (koja se u tom slučaju smatra zaradom i podleže svim poreskim obavezama kao obična zarada)
– zaradom (ovoga puta zaposlenih, a ne stipendista) se smatraju i sva davanja na ime stipendija i kredita na ime školovanja, ukoliko se daju svoj deci radnika jednog preduzeća, a da bi se izbegla obaveza plaćanja poreza i doprinosa (što je u ovom slučaju 60 do 65 odsto), u slučaju kada su stipendisti deca zaposlenih, potrebno je da poslodavac sa svakim od tih srednješkolaca ili studenata sklapa pojedinačne ugovore o stipendiranju
– pravo na poreske olakšice ne važi ni u slučaju stipendiranja učenika ili studenata koji se školuju za ona zanimanja koja se ne uklapaju u kadrovske potrebe budućeg poslodavca, jer je Pravilnikom regulisano da se stipendiranjem učenika i studenata obezbeđuje kadar potreban preduzeću (no, desi li se da preduzetnik stipendira učenike ili studente koji se školuju za neko zanimanje koje se ne uklapa u njegovu delatnost, a čiji broj nije ograničen, preporučuje se donošenje odluke o formiranju posebne poslovne jedinice u vidu internog dokumenta preduzeća, koja predviđa obavljanje tih poslova, s tim što se može naglasiti da će ova poslovna jedinica početi da radi kada bude obezbeđen potreban kadar)
UGOVOR O STIPENDIRANJU
Davalac stipendije – stipenditor i primalac stipendije – stipendista, pre započinjanja isplata stipendije, zaključuju ugovor o stipendiranju. Stipenditor zaključuje ugovor sa fizičkim licem koje je staro najviše 25 godina, budući da redovno školovanje traje do 26 godina, a najčešći ugovori su sa brucošima čije školovanje, razumljivo, traje najduže.
– naziv i sedište obrazovne ustanove koju pohađa stipendista: srednje škole, više škole ili fakulteta
– nivo studija: akademske ili osnovne strukovne, specijalističke strukovne ili akademske, master akademske ili doktorske
– razred srednje škole ili godina studija
– smer, studijski program, profil ili modul
– obaveze stipenditora, kao što su:
– iznos stipendije, način njene isplate i rokovi plaćanja
– obezbeđenje praktičnog rada tokom stipendiranja, odnosno školovanja ili studiranja, kao i isplata naknada za troškove prevoza i toplog obroka tokom tog rada
– zapošljavanje đaka ili studenta, odnosno stipendiste, posle završetka škole ili fakulteta
– obaveze stipendiste:
– postizanje određenog uspeha, odnosno polaganje određenog broja ispita, ostvarenje određenog broja bodova, uz zadovoljavajuću prosečnu ocenu
– obavljanje praktičnog rada u firmi stipenditora
– zapošljavanje u firmi stipenditora posle završetka škole ili fakulteta
– uslovi pod kojima dolazi do raskida ugovora, odnosno neispunjene obaveze jedne od strana koje bi do tog raskida dovele
– uslovi vraćanja ili nevraćanja stipendije u slučaju neispunjenja neke obaveze od strane stipendiste
Dokumentacija o stipendiranju se čuva u arhivi firme, a jedan primerak se dostavlja knjigovođi.
MOŽE, ALI NE MORA
Posebno značajno je imati u vidu i činjenicu da se ovim ugovorom ne mora predvideti niti zapošljavanje stipendiste, niti njegova obaveza povraćaja stipendije ukoliko odbije da se zaposli u preduzeću stipenditora. Ove stavke ugovora zavise od raspoloženja samih ugovornih strana, ali je svakako bitno jasno ih definisati, kako kasnije ne bi došlo do nesporazuma pa i sudskih postupaka.
Isplata stipendije se može regulisati i opštim aktima stipenditora – isplatioca, recimo pravilnikom o radu ili pravilnikom o stipendiranju. Njima se mogu definisati ne samo iznosi stipendija, već i kriterijumi i uslovi za njihovu dodelu, a na osnovu njih se zaključuju posebni ugovori sa stipendistima.
Ovim opštim aktima se može ustanoviti posebno telo poslodavca, odnosno stipenditora, komisija za stipendije, koja donosi odluke o raspisivanju konkursa i dodeli stipendija.