Školstvo je danas na samom rubu provalije. Izvinite na grubim rečima ali po mnogim parametrima je tako. Nema više mesta optimizmu niti nadanju, ne sme se pomerati u stranu i odlagati ova društvena kataklizma, dolazi vreme kada se moraju učiniti ključni potezi ka ostvarivanju boljeg obrazovanja dece, a samim tim sutra kvalitetnijeg društva. Sve više se na osnovno i srednje obrazovanje gleda sa dozom podsmeha i omalovažavanja, to je represivni proces nametnut mladom čoveku bez njegovog pitanja. Ovo je slika koja se polako usvaja i dobija legitimitet masa, čista osuda obrazovanja, „muka“ i ograničavanje slobode deteta. Moralu je dozvoljeno da se realativizuje, ko kako ga doživljava tako se i ponaša. Ali da li je to dobro? Da li neko ko nema iskustva i elementarnog zananja može da donosi ključne odluke o sutrašnjici i napretku, kako o svom tako i o obrazovanju drugih? Da li se sme ostaviti dete bez proverene i pravilne intervecije u odrastanju: u oblikovanju njegovog karaktera, ophođenja sa drugima, posebno poštovanja starijih, itd.?

Smelo ćemo reći: Sistem obrazovanja je krenuo u regresiju, kao da se vraćamo primitivnom uređenju i poimanju stvari i dela, dok se misaoni proces počinje svoditi na instiktivnost i čula, čoporskoj zajednici gde vlada zakon jačeg. Generacije su ugrožene, mladi ne znaju put kojim da krenu, što ih čini lakim plenom „savremenih grabljica“-poroka. Mladi lakše no ikada se mogu danas naći u duhovnom ropstvu i okultizmu, šablonu života prikazanog u medijima i podržan od strane trend-idola, lažnog morala i nebrige ka drugima, amputiranog rasuđivanja i nemoći da se izvrši samospoznaja-put svakog pojednica ka sreći! Stvara se ambijent u kome se mnogi ponašaju destruktivno, sistem u kome se ne reaguje po pojavi uzroka već leče posledice.

Istraživanja pokazuju da ogroman broj dece konzumira zabranjene droge, dok je broj koji konzumira alkohol i cigarete još veći (brojke ostavljamo zvaničnicima da ih objave). Činjenice pokazuju, a možemo ih videti na svakom koraku: porast maloletničke delikvencije, nasilje na ulici, nemoralno ponašanje, lenjost i ljubomora, itd. Glavni uzrok leži u degradaciji porodice, poremećenog odnosa roditelj-dete, nedostatka roditeljske brižnosti i ljubavi. Na žalost i škole su uvučene u celu tu degradaciju mladih. Bar tamo da se nešto ispravi ono što se kod kuće naruši. Primetimo samo za koliko se promenio odnos nastavnik-učenik: Dopištena je samovolja učeniku i lažna sloboda na časovima! Zar NET nije pun snimaka maltretiranja nastavnika od strane učenika, kabadahijsko ponašanje pojedinaca, njihovo vređanje i povređivanje vršnjaka, likovanje nad slabim, jasno vidljivo zlo u mladom umu? Da tragedija bude veća, to je danas deci prikazano bez osude, kazne, društvo tiho i prećutno prelazi preko toga, ne sprečavajući dalje napredovanje sunovrata omladine. Na žalost, loše izaziva loše, te su i neki nastavnici postali neprimerni i grubi.

Zato, vratimo se moralnim načelima, postavimo porodicu u centar društvenog izbavljenja, menjajmo karakterne navike, vratimo se vrlini i dobroti! Prema hebrejskom obrazovanje znači posvećenje, tj. posvetiti je ista reč i za obrazovati. Zar to dovoljno ne ukazuje na jasnu vrednost obrazovanja?