Sajt Profesorka.org teži da obrazovanje doživi novi kvalitet kroz nove pristupe i načine edukacije
Header

Open source učenje

November 5th, 2011 | Posted by Profesorka in Društvo | Obrazovanje

open source ucenje na netuMožda će nekome zasmetati što u naslovu stoji strani naziv, ali kako se radi o novini na polju pristupa edukaciji, imenujemo je njenim izvornim nazivom, ostavljajući tako slobodu da joj se kod nas da adekvatan termin. Ovaj tekst će imati za cilj da pojasni pojam, a prevod će tada biti lak. Uzgred, nama je najbliža reč „slobodna edukacija“ ili open-source učenje u širem značenju cele fraze.

Pistup ćemo započeti sa izlaganjem profesora Richard Baraniuk na TED („Technology, Entertainment, and Design“) konferenciji 2006. godine o „open-source“ i „on-lineučenju. Dakle, radi se sintezi ova dva pojma koji u intelektualnom razvoju pojedinca počinju da daju nov pravac. Interesantan je njegov uvod u izlaganju gde profesor pokazuje hrpu knjiga i pita posetioce da li su išli u školu. Iako je znao da su svi pohađali bar osnovno i srednje, njegovo pitanje je podstaklo sećanje svih prisutnih na lična iskustva u školskim klupama. A potom, izneo je taj napredni profesor činjenicu da je obrazovanje u krizi. I složićemo sa njim se svi mi da jeste, bez obzira na društvo i državu, negde je to više a negde manje vidljivo.

A sve je započeto razvojem interneta i mogućnosti svakome da pristupi svim sadržajima koji su na netu postavljeni. Brzina pristupa sadržaju je maltene trenutna, i sve zavisi od volje „surfera“. Nema ograničenja, samo vreme koje sami sebi za to odredimo. Dakle, net je doneo evoluciju u pristupu znanju i razvoju same ličnosti.

computer education

Prva prepreka u klasičnoj edukaciji jeste „zid“ između samog publikovanja knjiga i onih koji ih čitaju. Proces izdavanja ume da bude spor i komplikovan, i često skup. Zato su mnoge knjige preskupe što u mnogome ograničava interesenta da dođe do željenog znanja. Tu ne treba zaboraviti da postoje i jezičke barijere ako se radi o nemasovnim jezicima. Tako se dobija da neka društva jesu razvijenija a neka manje, posebno u tehničkim naukama. A zar u društvenim nije tako? Naravno da jeste. Bez prepreka bila bi lakša interpretacija sardžaja ali i njegova nadogradnja! Ne zaboravimo da polemisanje oko nečega dovodi do otvaranja mnogih tema, i da to razvija i produbljuje shvatanje materije. Zamislite kako bi se sadržaj inovirao kada bi mu se  pristupilo od strane ljudi širom sveta! Srušio bi se informacioni i kultorološki imperijalizam koji drži zatvorenim mnoga društva. Zahvaljujući netu počinjemo to da shvatamo i da primenjujemo.


Jedan veliki projekat su započeli Univerziteti u Engleskoj i Japanu stvarajući on-line bazu podataka sa mnoštvom knjiga iz svih oblasti ljudskog delovanja, prevedenih na mnogim masovnim jezicima sveta. Tako se obezbedila pouzdana interakcija sadržaja sa svim čitaocima širom sveta i otvorila mogućnost za njegovo dalje razvijanje bez velikih poteškoća. I još nešto se postiglo, a to da se obrazovanje stiče pobuđivanjem interesovanja, a ne prinudom i na silu.

Svako od nas je bar jednom potražio neku informaciju ili neki tekst na netu, nešto što je njemu bitno a nije ga naučio iz knjiga. I to besplatno, brzo. Zamislite sada, da se jedan edukativni sistem osobe, bar onaj stručniji (ne bi smo da potcenimo osnovne školske korake koji su ipak bitni) zasnovan na samom istraživanju i traganju, a pri tome mogućnost komentarisanja i podele stečenog znanja sa kolegama širom sveta! Takva stručna usavršavanja već počinju da se javljaju u svim oblastima, mimo standardnih stručnih školskih obuka i spacijalizacije. Bitna karakteristika takvog znanja može biti duboko poznavanje materije i širok aspekt sagledavanja činjenica. Mnogi naučni radovi su javno dostupni na netu tako da nije problem sakupiti tolikog znanja uz marljiv i studiozan rad. Dakle, slobodna edukacija, kako smo je nazvali na početku, predstavlja slobodan pristup sadržaju i slobodnu volju u sadržaju koji nas interesuje, nenametnut od strane obrazovnog sistema.

computer center

Prednosi ovog pristupa su i u tome da kod inertnih obrazovnih sistema, na žalost koji je i kod nas, sam pojedinac može izaći van tih okvira, lokalno srušiti te barijere i  polako početi da se kroz on-line učenje intelektualno izgrađuje u željenom pravcu, dozvoljavajući da procveta talenat, koji svaki pojedinac poseduje.  Tada se pored usavršavanja dešava i paralelan proces mentalnog „up-grade-a“, razboritosti koja se ne da drugačije no samoinocijativom stvoriti. Zato Sir Ken Robinson to naziva revolucijom u obrazovanju, indirektni revolt i borba za slobodnom voljom, transformacija koja vodi ka novom kvalitetu! Po kojem se narušava linearnost u životu, dok se sa otvorenim izvorom informacija to značajno menja. Čak je uradio iskorak više prozivajući postojeće obrazovanje sredstvom za ineverziju talenta, da se energija strasti usmeri ka potrebama industrije a ne volji ličnosti. Na neki način gubi se klica kreativnosti i postaje se „rob“ linearnosti života.

Computer Classroom

Prema analitičarima ove ideje, postoje tri glavne interakcije opne-source aktivnog učenja: učenik-sadržaj, učenik-predavač, i učenik-učenik. Sva tri tipa inerakcije su preko weba podržana i olakšana, tako da su prepreke  za sticanje kavlitetnog znanja svedene na minimum. Zato se najavljuje da će „e-learning“ početi sve više da zauzima prostora u našem obrazovanju, obezbeđujući njegovu permanentnu nadogradnju i konstruktivnost, pojačavajući motivaciju i mentalnu snagu ličnosti, pobuđujući maštu i kreativnost.

Novi trend u obrazovanju nije selektivan, polako se pojavljuje kod svih korisnika interneta i samo zavisi od volje i motivacije korisnika. Prema tome, sve više će se zahteveti kvalitetnih sadržaja javno objavljenih, kao i mogućnost za razmenu ideja i iskustva. Slobodno možemo zaključiti da ma koliko se opirali neki obrazovni sistemi, koraci koje je društvo pokrenulo su nezaustavljivi. Samo-edukacija je nešto lepo što su donele nove tehnologije, a ovaj tekst je naša podrška svima koji znanje stiču i van školskih klupa.

Na kraju možemo samo reći, podelite svoje znanje sa nekim i znaćete još više!


You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 You can leave a response, or trackback.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Radi sigurnosti: *