Sajt Profesorka.org teži da obrazovanje doživi novi kvalitet kroz nove pristupe i načine edukacije
Header

Obrazovanje, trend koji nestaje

October 20th, 2011 | Posted by Profesorka in Nauka | Obrazovanje

edukacija buducnost

Da, baš kao što naslov kaže, trend koji polako iščezava u nas. Svi govore  kako je neophodno unaprediti ga i raširiti, a u praksi sve se manje ulažu napori da se to i sprovede. Tako na kraju se stiče dojam utopijske tragedije. Da li su nužni potezi izostali ili predugo čekaju svoju implementaciju, to ne znamo, ali da je slika zastrašujuća govori i Edukacioni Indeks („Education Index“) norma zvanično zastupljena u celom svetu. Po njemu, ne samo da smo na 66-om mestu, već pokazujemo smer u daljem padu! Cela slika podesća  na priču gde se mešaju pojmovi, priča o „Babama i Žabama“, dok mi i sve upijamo i podržavamo. A da li ćemo podržati i ovaj naziv ulice u Nišu: „Anštajn“ umesto pravilnog naziva Ajnštajn? Eto, bar ćemo nekoga lepo nasmejati ali dati još jedan argument svetu da je naše obrazovanje čak i precenjeno i da slobodno mogu da sniže rejting.

Destruktivna utopija je prepuštena sebi samoj. Ovako, samovodeći sitem obrazovanja nema ideju vodilju? Ako je i ima, onda sa njom nešto nije u redu. Oblikovanje koje ono samo radi nije potkrepljeno tržišno-socijalnim pravilima. Zato se kao razumno pitanje nameće da li se može bez intervencionizma, tj. planiranja? Da li se može izbeći nužni “upgrade” prema potrebama društva i privrede? Poštovani, popušta naš stub obrazovanja, školstvo, a najviše ono visoko, počinje da „miriše na buđ“, stvara imaginarni karakter celog gradiva neupotrebljivog danas. Samo ako bacimo pogled kako se tretira nauka, osnova bilo kog obrazovanja, videće se narušen sistem. Mnogi studijski programi, pored toga što nalaze teško primenu danas, daleko teže će naći primenu sutra!

obrazovanje

Tragedija je još veća jer, kako rekosmo, nestaje naučna supstanca, temelj, mada ne i jedini, razvoja društva za period od 15-20 godina. To će uzrokovati da se smanji broj kvalitetnih predavača-profesora, one „stare garde“ koja je prošla kvalitetan proces edukacije. To se može videti i po njihovoj konkurentskoj moći i prodoru na svetskom intelektualnom tržištu. Podsetimo se priča kako su naši stručnjaci poštovani i visoko kotirani u svetu. Ali ne zaboravimo da su bili, to je prošlo vreme! I sada se postavlja pitanje daljih koraka u obrazovanju, kao i posledica kada se osuši “koren” koji hrani intelekt našeg naroda?


Obrazovanje se odvojilo skoro u celosti od kadrovskih potreba industrije, nešto što se nije smelo desiti, i to u doba krize gde samo nova znanja i njihova implementacija mogu doprineti prodoru na tržište. Paklena kuhinja je na tržištu, i ako ne iskočiš iz lonca brzo bivaš skuvan. Sa druge strane, mladi su zbunjeni mnogim administrativnim nejasnoćama, instituionalnim „zavrzlamama“, sindikalnom melanholijom tako da se ne može očekivati jasna informisanost i upućenost u savremene trendove koje bi orazovanje trebalo da prati (na primer open-source učenje). Mladi ljudi-studenti delegiraju svoju “intelektualnu slobodu” skolstvu, da ih on vodi, usmerava i obogaćuje sadržajem kako bi se dobilo upotrebno znanje koje će ih osposobiti da od njega sutra žive! Ali suprotno tome, na samom  kraju studija većina je razočarana! Zašto? Iz razloga jer su “uhvaćeni” u stezi uloženog truda i rada a učinkovitosti male.

edukacija o očuvanju životne sredine

Obrazovanje, pored naučne svrhe kategorije poseduje i socijalno-psihološku: stabilni razvoj društva i sigurnost pojedinca. Svaki pojedinac, grupa ili društvo kroz edukaciju postiže dublju svest o pratećim pitanjuma i postiže nužno jedinstvo samo ako se poseduje dovoljno znanja o istom. Sa druge strene, pored one svakodnevne, privreda je direktno vezana kako iskustveno tako akademski za obrazovanje. Oba ova aspekta ono mora da obezbedi: To je tlo na kome se odvija stručno oformljenje i nadogradnja znanja. Zato je bitno uspostaviti povratnu vezu ka obrazovanju, delotvoran održiv spoj jasno prikazan u razvijenom svetu. To je jedan od koraka ka održivom razvoju društva, tj. spoj iskustva i teorije.

Poslednjih godina sve više dolazi do značaja razumevanja procesa online obrazovanja i samoobrazovanja. Veoma iscrpan tekst o ovom trendu pogledajte ovde.

Na samom kraju izlaganja pomenimo da je vrednosni sistem je totalno zamenjen, bez korekcija u obrazovnom sistemu, javnog glasa razuma! Jednom je rečeno u nas: “Uvozićemo stručnu radnu snagu” i taj koji je to rekao bio je u pravu.


You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 You can leave a response, or trackback.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Radi sigurnosti: *