Sajt Profesorka.org teži da obrazovanje doživi novi kvalitet kroz nove pristupe i načine edukacije
Header

Nova nada IX deo

January 19th, 2013 | Posted by Profesorka in Kultura

Nova-NadaAndrea je sedela na terasi svog novog stana. Okrugli  stočic, knjiga, pomorandže i ptice. Tišina nedelje. U daljini žar crvene okrugle mrlje. Samoća. Sećala se… Tek koliko prošle godine je umrla po ko zna koji put u svom životu. A sada je ponovo na početku neke priče. Opasne  po nju. Razmišljala je da li je možda bilo bolje biti bezosećajan i graditi  veze u kojima bi preovladavao racio. Zazvonio je telefon.

-Andrea?

Prepoznala je njegov glas.

-Reci, Dimitrije.

-Samo sam poželeo da čujem šta radiš.

-Uživam u popodnevnoj kafi na terasi i razmišljam.

-O čemu?

-Ne znam ni sama kako da to definišem. O životu sa ili bez emocija.

-I za koji ćes se odlučiti?

-Kad bih se ja pitala o tome. Pitanje je za koji ćeš se ti odlučiti.

-Možda sam već odlučio.

Zavladala je tišina.

-I šta si odlučio, najzad je progovorila.

-To i nije baš tako jednostavno. Za početak, rešio sam da ozbiljno preispitam svoj život, načela, i  bojim se, srušim veći deo onoga što sam izgradio.

-To znači da si hrabar. Volela bih da sam kao ti.

-Ne deluješ kao neko ko nije hrabar.

-Nije u pitanju to. Možda sam previše umorna od toga što sam uvek bila  hrabra. Što sam uvek ulazila u vatru. Što sam se uvek opekla.

-Ali da nisi uletela u vatru, ne bi se ni ogrejala, zar ne?

-Da. Bila bih zaleđena, ali ne bih imala ni opekotine.

-Andrea, želeo bih da te pitam nesto, naglo je promenio temu razgovora.

-Reci.

Da li bi ovo među nama moglo da uspe?

Bila je zatečena. Palo joj je na pamet kako bi sada samo jedna negativna reč prekinula njihovu povezanost.

-To ne možemo znati dok ne probamo, odgovorila je.

-Pa onda, hoćemo li probati?

-Ja bih iskreno to jako želela. Bojim se, međutim, da ti nisi siguran u to. I još nešto. Ne želim da gradim sreću na tuđoj nesreći.

-Nećeš graditi sreću na tuđoj nesreći. Samo ćes sprečiti da se dogodi još veća nesreća, da dvoje ljudi žive u obmani. Znaš, srećan sam što si mi se  dogodila. Da nisi, ne bih znao kako da izmerim svoja osećanja.

-I, šta ćemo onda?

-Za početak da se vidimo?

Prihvativši poziv da ode kod njega na večeru, Andrea je prekinula vezu sa osmehom. Udahnula je. Lagani vetar sa juga donosio je blago osveženje. Jato ptica se tek vinulo u nebo. Osetila je tračak nade u vazduhu.

You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 You can skip to the end and leave a response. Pinging is currently not allowed.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Radi sigurnosti: *