Sajt Profesorka.org teži da obrazovanje doživi novi kvalitet kroz nove pristupe i načine edukacije
Header

Noć i jutro VIII deo

January 5th, 2013 | Posted by Profesorka in Kultura

 Noc-i-jutroAndrea je često sanjala čudne snove. Te noći nije mogla dugo da zaspi, ne nakon svega  što se desilo. Rušenje svojih načela, slabost, preokret osećanja, neprepoznavanje sebe. Haotično stanje u glavi. Probala je usne čoveka koji je pripadao drugoj ženi. Istina je bila još gora. Jednim potezom je srušila nešto što su drugi gradili već nekoliko godina. Samoj sebi je bila nepodnošljiva. Uradila je nešto od čega je zazirala. Prevara. Koliko je teorija bila drugačija od prakse. Da li je čovek u stanju da odoli unutrašnjim porivima? I da li se, iako i odoli, a kasnije zažali zbog toga, može smatrati ispravnim? I ko je, na kraju krajeva, ispravan?

Pred zoru je usnila strašan san. Bila je ne vrhu visoke i strme litice. Udisala je svež vazduh prirode i uživala u visinama nepreglednih krševa. Imala je utisak da je toliko laka, da može da poleti od sreće. Iznenada je začula korake iza sebe. Okrenula se i ugledala devojku sa plavim očima. Trenutak jezive istine. Plavi zaleđeni pogled mogao je da ubije. Posle par koraka, stala je pred njom. U deliću sekunde devojka je gurnula niz liticu. Andrea je osetila kako pada direktno na oštru stenu. 

Probudila se boreći se za vazduh. Mogla je da oseti kako joj otkucaji srca tutnje pod majicom. Bila je mokra. Brzo se izvukla iz kreveta i otišla u drugu sobu. Šćućurena na dvosedu dnevne sobe, dugo je razmišljala o snu. I dalje je drhtala. Morala je da razgovara sa Dimitrijem pre nego što potone u mrak svog dvoličnog života.

Jutro je donelo malo optimizma. Malo sunčevih zraka. Pozvala je Vladimira na kafu. Da mu otvori srce i ispriča ono čega se stidela. Da nazove stvari pravim imenom. Da ga pita za mišljenje.

Vladimir je, međutim, i sam došao sa svojim dilemama. Pri kraju doktorskih studija, na početku pokretanja svog projekta, dobio je ponudu iz inostranstva. Njemu su njeni problemi delovali smešno.

-Dok nekome ne smrkne, drugom ne svane – nasmejao se njenim jadima. Čemu tolika griža savesti zbog jednog poljupca? I uostalom, ne treba ti da osećaš krivicu, već on. Pusti neka vreme pokaže šta zaista osećate.

-Možda si u pravu. Kada bih imala strpljenja da čekam. Ali, život nas uči strpljenju, hteli mi to ili ne. A šta je sa tobom?

– Tu sam Andrea, radim više od dvanaest sati dnevno, radim na projektima potpuno neznanim u našoj zemlji. Nema nikoga ko može da mi pokaže, pa sam kopam po činjenicama i teoriji. I kad sanjam pokušavam da dođem do rešenja. Možda je vreme da napustim ovu zemlju.

-A šta postoji tamo čega ovde nema?

Postoji mogućnost istraživanja, prepoznavanja nečijeg kvaliteta i rada. Ponekad mi se čini da je Srbija crna rupa koja će sve da nas proguta. Muči me ova zemlja. I društvo u kom sve puca,  tik smo pre raspada na delove. Tamo bar nema iluzije da će se nešto promeniti.

-Nisam sigurna da je i u drugim zemljama društvo bolje od našeg. Možda nemaju iste probleme kao mi, ali imaju slične, ili drugačije. I možda neće biti iluzije, ali će biti nostalgije, nasmejala se. Imaćeš šansu da gradiš karijeru, da se baviš poslom koji voliš i istražuješ, ali ćeš uvek imati nostalgiju u srcu. Biće to kao život u zlatnom kavezu.

-Varaš se. Mogućnost bavljenja naukom je najveća vrsta slobode koju trenutno mogu da poželim. Dugo sam čekao da se ovde nešto dogodi, da se pomerimo sa mrtve tačke. Ali sve više uviđam da se ovde više ne pojavljuju nove prilike, a nažalost, ni izazovi. Nemam prostora da zamahnem krilima. Nema više ni čistog vazduha. A ni energije da se borim sa vetrenjačama, da tapkam u mestu.

-Pa, čini mi se da si već odlučio. Da li bi moglo nešto da te ovde zadrži?

Samo ljubav, uzdahnuo je, ali, nažalost, ona ne dolazi kada mi želimo da dođe.

-Dogodiće se i tebi, moraš da veruješ u to, a da li će se desiti ovde ili tamo, to ćemo još videti.

-Nadam se da si u pravu.

-Ja sam uvek u pravu, nasmejala se.

Nastavili su razgovor uz prvu kafu tog dana, i kao i uvek, nakon analize svojih trenutnih stanja, prešli bi na razgovor o budućim projektima. To je bila njihova zajednička crta. Bili su fanatici u svom poslu.


You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 You can skip to the end and leave a response. Pinging is currently not allowed.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Radi sigurnosti: *