Sajt Profesorka.org teži da obrazovanje doživi novi kvalitet kroz nove pristupe i načine edukacije
Header

Nejednakosti kao rezultat reforme obrazovanja

December 29th, 2011 | Posted by Profesorka in Obrazovanje

Nejednakosti kao rezultat reforme obrazovanjaKod nas obrazovanje je zastalo na putu reformi, gde počinju da se ispoljavaju kontraefekti od planiranih. Umesto da se vidi napredak u edukaciji mladih, vidimo obilje konkretnih problema čije posledice mogu biti uznemirujuće. Obelodanićemo samo neke loše pojave, sa ciljem alarmiranja na njihovo otklanjanje. Započećemo analizu od sredine, jer nekako se u njoj ogleda „zaostavština“ osnovne škole i vidi pravac daljeg razvoja ponašanja mladih.

Naime, u srednjem obrazovanju, odavno postoji trostepeno i četvorostepeno školovanje. Prvo pomenuto, kako praksa pokazuje, mada ne umanjujemo značaj tog sistema obrazovanja, upisuju slabiji učenici. Ponekada i problematični. Njihova praksa lošeg uspeha ali i ponašanja u školi se nastavlja. Tako se dešava da u jednom odeljenju imamo više loših i delikventnih učenika. Postaju uzor u mišljenju, ponašanju, delanju ostalima. I umesto da pojedinačni slučajevi „ustuknu“ pred gomilom dobrog ponašanja ostalih učenika, ova grupa postaje leglo „parazitskog“ uticaja na ostale. Šta i kako sa njima, to niko ne želi da da konkretan odgovor?! Naprosto se ćuti i sve „gura pod tepih“.


Međutim, postoje loše posledice iz same strukture i uređenja gradiva i njegovog ocenjivanja. Pozanto je da u svakoj stručnoj školi, postoje atraktivni progarmi-smerovi i oni manje zanimljivi i perspektivni. Mnoga deca kada ne uspeju da upišu željenu školu ili program upišu nešto manje popularno. Razumno je da se svakom zahtevu ne može izaći u susret, zato i služi ocenjivanje, ali takva selekcija izaziva, prirodno, jednu pojavu podele učenika: neka odeljenja su jako dobra a neka potpuno loša – krajnje suprotnosti. Čak i da se pojavi neko kvalitetan u lošem odeljenju u većini slučajeva biva izmenjen po slici ostalih, dok loši postaju još gori. Znajući ove pojave, naš obrazovni sistem nije našao rešenja za njegovo prevazilaženje, već se jednostavno deca prepuštaju sredini, dok u školi se stvara jezgro ili više njih jako problematičnih učenika.

skola

Druga pojava vezana za raspodelu i sistematizaciju gradiva u jednoj školi je vezana za nov način ophođenja nastavnika prema gradivu. Rećićemo odjednom: Nastao je haos u predavnju. Ranije je postojao progam po kome se morao voditi svaki nastavnik i sadržaj koji je morao da se ispuni u toku godine. Danas nije tako, već se daje delimična sloboda nastavniku da prema preporučenom sadržaju odluči šta će obrađivati, naravno u skladu jasno postavljenih ciljeva šta učenik mora da ponese iz odgovarajućeg gradiva. Zato se pojavilo preskakanje nekih delova gradiva, a to dalje do ne-logičkog povezivanja činjenica i nejasnoća. Kada dodamo da se i sam program sastoji od prevelikog broja lekcija, onda je kvalitetna nastava otežana i iziskuje velike napore predavača. Posledice su: relativizacija u ocenjivanju i, gubitk jedinstvenog normiranja dece po znanju u različitim odeljenjima i različitim školama. Zato su bodovi prilikom upisa više ili visoke škole koji se prenose postali nejednaki.

Sledeća negatvna pojava jeste odraz pojave brze i lake provere naučenog gradiva. Ideja jepreslikana iz industrije, po kojoj sve ima svoju vrednost koja će biti po automatizmu određena. Prema tome, u duhu pojednostavljenja i “pravilne” merljivosti znanja, uspostavljen je trend da se znanje učenika sve više proverava testovima. Sada ću citirati jednog doktora pravnih nauka, na žalost nije ostavio ime, radi preciznijeg postavljanja problema: “Standardizovani testovi su po prirodi stvari ograničeni na dosta uzak segment mogućih načina provere znanja i sposobnosti. Ispiti u kojima se od đaka ili studenta traži da nešto opiše ili analizira („essay-type exams“) teško se mogu staviti u okvire standardizovanog testa. Oblast koja je proverljiva putem standardizovanih testova je dramatično uža od oblasti koja se može obuhvatiti putem slobodne nastavničke procene.”  Različiti su razlozi što se krenulo ka testovima, a jedan jako bitan jeste težnja normiranja naučenog gradiva čistim brojevima. Tragedija, jer misao i analitika ne mogu biti merljivi brojevima.

losa skola

Ali, postoji i dobra strana-ideja ovakvog pristupa, a to je što se želi potencirati na kranjem rezultatu kod dece, a ne na suvom i “mehaničkom” predavanju. Data je sloboda predavaču u odabiru lekcija (naravno postoje i ključne, nezamenjive), i ciljevi koje mora da ostvari kod učenika. Akcenat je dat na kvaliteu predavanog znanja i njegovom usvajanju od strane učenika,  a ne na samom gradivu. Međutim, za sada to nije dalo željene rezultate, već je uvećalo  nejedinstvenost obrazovnog sistema za iste smerove u različitim školama na celoj teritoriji zemlja. Zato su neka deca kvalitetnije edukovana, a neka ne, stvoren veći jaz u različitostima nego što je bio. Prema tome, nije stvoreno dobro rešenje reforme obrazovanja, skrenulo se sa zamisli o ravnopravnosti i jednakosti kojima se svako dete od malena uči. Rešenje za ovakvo školstvo se ne nazire.


You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 You can leave a response, or trackback.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Radi sigurnosti: *