Sajt Profesorka.org teži da obrazovanje doživi novi kvalitet kroz nove pristupe i načine edukacije
Header

Nasukan na kopnu IV deo

December 26th, 2012 | Posted by Profesorka in Kultura
Nasukan na kopnu

Nasukan na kopnu

Noć je bila najgori period u Dimitrijevom životu. Svaka sitnica je mogla da ga probudi. Onda bi satima ležao nemirno, zureći u mrak oko sebe kao na svoj život, bez svetla i izlaza. U poslednje vreme se često osećao zatočeno, prazno, a najgore od svega, bilo mu je svejedno. Nije se više ni nervirao što sutradan mora da ustane rano, a ne može da zaspi. U tim trenucima bi se setio svog detinjstva. Setio bi se odrastanja pored mora, preskakanja oblih kamenčića po plaži, lova na hobotnice, gromkog smeha drugova, svega. Da li je svaka radost morala da nestane sa odrastanjem?, razmišljao bi u sebi. Činilo mu se da u tim trenucima može da oseti miris morske soli i joda, da oseti širinu te ogromne vodene površine u koju je mogao da gleda satima i da mu uvek bude nedokučiva, daleka, savršena. Od mora je naučio mnoge stvari. Najpre da prepozna, a zatim i zavoli dubinu. Od mora je naučio da mašta, razmišlja, zaključuje, analizira, prašta. Da bude miran.

Kako je odrastao, neprestano je tumačio ljude oko sebe. Ispitivački bi posmatrao njihove crte lica, hod, pokrete, mimiku. Nagađao bi njihove misli, zavirivao u skrivene pobude. Video je epidemičnu nezainteresovanost, dosadu, otuđenje.  Pa ipak, bio je srećan, dok god je imao kontakt sa morem. Uvek je zamišljao sebe kao moreplovca. Moreplovci su za njega bili spiritualni tragači, što se odvažno i hrabro otisnu u plovidbu, bez straha od nemirnog mora, bez straha od velikih talasa. Odvažiti se – to je značilo zaroniti u dubinu. Dugo je bio bez hrabrosti da preuzme kormilo života u svoje ruke i krene napred, ne obazirući se na plimu i oseku, kao ni na morske pse. A onda je zaplovio, uhvatio se u koštac sa morskim strujama i savladao tu veštinu plovidbe kroz postojanje. Ali sada, kada je plivao životnim strujama samouvereno i lako, više nije mogao da oseti radost, deo njega je zauvek nestao. Šta se to desilo, pitao se, gde je to izgubio sebe? Nije više bio isti. Sanjalački duh pomorca bio je beznadežno nasukan na kopnu.

Jedino je još mogao da luta po svojoj prošlosti satima, tražeci isprekidane ostatke razgovora sa dragim ljudima. Samo je u mislima imao vremena da bude sa njima. Šta je to što još nije ostvario? I da li bi bio zadovoljan i kad bi to nešto, što je delovalo tako daleko, postalo blisko i dostupno? Da li su svi ljudi uvek želeli nešto još ili se to dešavalo samo njemu. Dugo bi se prevrtao po krevetu, mučeći sebe pitanjima bez odgovora i tako bi dočekao zoru, ustao, i potpuno iscrpljeno od neprospavane noći, oblačio skupu garderobu, ispeglanu čistu košulju i stavljao na sebe masku uspešnog poslovnog čoveka. Slika moreplovca bi nestala sa svitanjem, brzo i neizbežno, kao da nikad nije ni postojala.

Ali bi se zato pojavila noću, kad god nije mogao da ga prevari san, da ga podseti na to da još uvek nije stigao do svog odredišta. Da su sve što je naišao na moru, ustvari, olupine njegovog promašenog života. Da ga podseti na to da mu još uvek preti strašna bura, ako ne preduzme nešto. Ako ne odluči na koju stranu da krene.

Dimitriju je ledeno i zimsko jutro posle izložbe palo teže nego bilo koje drugo. Umivši lice hladnom vodom, posmatrao je svoj jutarnji lik u ogledalu. Bio je suviše bled, iako je otišao na spavanje ranije nego obično.

Usnio je te noći jako čudan san. Usnio je nju,  kako korača kao u polusnu, u dugoj beloj haljini i bosonoga, nepokolebljivo, veličanstveno, vođena jakom svetlošću. Kad ga je ugledala, prišla je i dala mu ruku. Osetio je neverovatnu toplotu i snagu. A onda je nestala. Pogledao je svoju ruku. Ugledao je ožiljak. Probudio se u bunilu.

Znao je da taj san ima neku poruku, ali nije mogao tada da je shvati. Spoznao je njegovo značenje tek mnogo kasnije, kada se prisećao svega, da mu je susret sa njom doneo energiju. I da će mu ta energija doneti neverovatnu bol. Da će cena biti previsoka.

Užurbano se spremao za posao. Kao da je želeo da pobegne od susreta sa samim sobom. Nije želeo da postavi pitanje na koje ne bi smeo da odgovori. Ušao je u kancelariju i počeo da radi.

 

You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 You can skip to the end and leave a response. Pinging is currently not allowed.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Radi sigurnosti: *