Sajt Profesorka.org teži da obrazovanje doživi novi kvalitet kroz nove pristupe i načine edukacije
Header

Loš udžbenik sprečava kvalitetnu nastavu

January 8th, 2012 | Posted by Profesorka in Obrazovanje

Udžbenik Reforma obrazovanja nije zaobišla ni udžbenike-stub svakog dobrog nastavnog programa. Knjige su neophodne jer je gradivo izneto u njima sistematizovano, provereno i najbolje pojašnjeno. U njima su jasno i precizno obrađeni pojmovi, svaka oblast-lekcija je podrobno opisana, obrađena precizno, razumno i na nivou je uzrasta koji će je obrađivati. Uz to, udžbenik pruža logičku hronologiju oblasti nekog gradiva što ga zaokružava u tematsku celinu. Nikada beleška ne može zameniti knjigu, ali se to u mnogo slučajeva prenebreže. Dobar udžbenik je kako odraz znanja pisca tako i nosilac kvalitetne interakcije gradiva i čitaoca-učenika, kao i preduslov da se nauka i naučna misao nastavi i usavršava u drštvu.

Međutim, loš trend reforme u obrazovanju je zašao i u tu sferu. Naime, stvoren je ali veštački problem: Pojavila šarenolikosti u nastavnim knjigama za iste predmete i iste razrede. Narodski rečeno, piše i prodaje udžbenike svako ko stigne, ne misleći kakav kalambur tada čini u odlučivanju po kom udžbeniku da se predaje. Zato treba odrediti jedinstven komplet udžbenika na celoj teritoriji zemlje, napisan od strane stručnih lica iz određenih i odgovarajućih oblasti, uz nadzor školskih pedagoga i nastavnoj praksi. Same knjige ne smeju više  biti dergadirane tako što se pretvaraju u slikovnice i/ili sadržaje konfuznog opisa. Iskustvo u učenju iz ovih udžbenika pokazuje da je nedovoljan broj kvalitetnih i raznovrsnih primera nakon svake lekcije. Bez kvalitetne provere nema znanja, niti kasnije pravilne primene. Niko nije preko noći upoznao i spoznao problem, već se kalio na mnoštvu primera.


Kao odraz lošeg koncepta udžbenika, mada ne i ne jedinog uzroka, pojavila se potreba za dodatnim, privatnim časovima koji uopšte nisu jeftini. Zašto se ne ustanovi koliko dece se sprema vanredno, ili koliko su roditelji aktivno uključeni u edukaciju svoje dece? Da li će tako ona postati nezavisna i spremna da donose svoje odluke pravilno i odgovorno? Naravno da neće, sem izuzetaka.

Nestandardizovane nastavne knjige i lekcije obrađene u njima izrodile su novu pojavu a to prisustvo “sumnjivih sadržaja”, možda slučajno postavljenih a možda ne. Kako se dalo videti po nekim slikama i tekstovima, sam ugled institucije škole je bio jako poljuljan! Odgovoriti na to se mora energično, da sutra se ne desi nešto loše.

Ako sada izađemo iz sfere gradiva koje lekcije nose, dolazimo na polje starog sukoba teorije i prakse. Naš, čak i prethodni sistem školstva je bio zasnovan na teorijskom znanju, dok savremena kretanja tržišta znanja nalažu neminovnu evoluciju ka nešto praktičnijem sadržaju sa dosta primera i primene u realnim okolnostima. Dakle, traži se potpuno osposobljavanje, sa što manjim periodom uhodavanja u poslu, što je posledica zahteva za što većim umnožavanjem kapitala preduzeća. Težak i jako diskutabilan je to zadatak, ali zarad budućih generacija se mora stvoriti jedinstvo između prakse i teorije, između razvoja ličnosti kroz opštu, sveobuhvatnu i temeljitu edukaciju, i treninga radne snage. Jeste grubo ali otvoreno tržište radne snage ne dozvoljava opstanak radnika sa greškama u praktičnom zananju.

 U nastavku polemisanja oko teorijskog znanja, koje se još uvek zadržalo u mnogim srednjim školama i fakultetima, moramo se osvrnuti i na nivo njegovog razumevanja. Jer, što se lakše razumeju teorijske postavke neke nauke ili veštine, to će biti lakše učeniku u daljoj analizi i njihovoj primeni. Ali tu smo jako podbacili! Već smo kritikovani od raznih inostranih instituta za obrazovanje da se “znanje” naših učenika svodi na čistu reprodukciju i žargonski rečeno “bubanje napamet” što je totalno pogrešno za kasnije pamćenje, razumevanje i primenu sadržaja.

Sa povećanim učešćem praktičnih i pokaznih primera polako bi se počelo razmišljati i otvarati put ka kritičkom načinu učenja. Jeste da ga mnogi napadaju ali bez trežine i “znoja” nema kvaliteta. Posledice su dalekosežne kod ovog fenomena, a kao primer i kroz njega odgovor na mnoge naše negativne društvene pojave: takvo školovani ljudi postaju poslušan politički kadar dok celo društvo nazaduje. Kao nuspojava jeste da se kvalitet odstranjuje, amputira, odbacuje kao suvišan. Sada tek možemo kroz prizmu obrazovanja razumeti zašto se naše društvo svelo na partijske knjižice i bezpogovorno članstvo (sve podržavaju i izglasavaju jednoglasno, društvo dva prsta).


You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 You can leave a response, or trackback.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Radi sigurnosti: *