Sajt Profesorka.org teži da obrazovanje doživi novi kvalitet kroz nove pristupe i načine edukacije
Header

Veliki broj ljudi, i to podjednako i muškarci i žene, imaju problem zvani podočnjaci – a zašto oni nastaju, kako ih se možemo rešiti, na koji način? Podočnjaci su estetski, ali mogu postati i zdravstveni problem, zato bi bilo dobro da saznate ponešto detaljnije o njima i na vreme uočite moguće loše simptome koji dovode čak i do bolesti.

Monika Beluči podočnjaci

Šta su podočnjaci i zašto nastaju

Podočnjaci se smatraju prvim znakom starenja, ali se takođe smatra i da su prvi signal koji nam šalje organizam da postoji neki problem unutar njega ili disbalans. (more…)

Fiziologija nastanka akniVećina ljudi sa tačkastim promenama na koži lica ima zdravstveno stanje koje se zove acne vulgaris. Ova uobičajena hronična bolest u narodu je poznatija jednostavno kao bubuljice. Skoro svi mi imamo akne u nekom trenutku u životu. Uglavnom se javljaju kod adolescenata (mogu početi još kod dece od 8 godina).

Akne mogu da potraju do odraslog doba, tek tada da se jave ili postanu ozbiljnije.

Koje su kliničke karakteristike acne vulgaris?

Akne najčešće zahvataju lice, ali se mogu proširiti uključujući i vrat, grudi i leđa, a ponekad čak i po celom telu. Individualne lezije nastaju usled blokade i/ili inflamacije pilosebacealne jedinice (folikul dlake i pripadajuće lojne žlezde).

Nekoliko tipova akni se javljaju, često istovremeno. Akne se mogu prezentovati kao neinflamatorne lezije, inflamatorne lezije ili kao mešovite. One mogu biti upaljene papule, pustule i noduli; ili neinflamatorni komedoni i pseudociste.

Pojedinačne lezije obično traju manje od 2 nedelje, ali dublje papule i čvorovi mogu trajati mesecima. Većina pacijenata sa aknama ima masnu kožu (seboreja). Imaju multifaktorijalnu patogenezu, od kojih je ključni faktor genetika.

Znaci i simptomi

Acne vulgaris odlikuju neinflamatorni, otvoreni ili zatvoreni komedoni i inflamatorne papule, pustule i noduli. Obično zahvataju područja kože sa najviše lojnih folikula (npr. lice, gornji deo grudi, leđa). Lokalni simptomi akni vulgaris mogu uključivati bol, osetljivost ili eritem. (more…)

Primarni zubi ili mlečni zubi počinju da izbijaju kroz desni sa oko 6 meseci starosti. Obično prvo izbiju dva donja centralna sekutića, a ubrzo zatim i gornja dva centralna sekutića. Nakon toga, zubići nastavljaju sa nicanjem, obično u paru, jedan sa svake strane gornje ili donje vilice. Kompletan set primarnih zuba u ustima, izniknu u vremenu između dve i po i tri godine, i tu su do 6 ili 7 godina starosti.

Pranje zuba kod dece

Dešava se da đačići prvačići dolaze sa mlečnim zubićima.

Zubi se pojavljuju sledećim redom: primarni centralni sekutići, zatim bočni sekutići, prvi molari, očnjaci i najzad drugi molari, ukupno 20 osnovnih zuba, 10 zuba u gornjoj i 10 u donjoj vilici. Još jedna činjenica vezana za nicanje zuba je da svakih šest meseci života, otprilike izbije 4 zuba. Devojčicama obično ranije niknu zubi. Donji najčešće izbiju prvi. Zubi u obe vilice obično izbijaju u parovima, jedan sa desne i jedan sa leve strane. Primarni zubi su manjih dimenzija i belji u odnosu na stalne zube.

Nakon četvrte godine, vilica i kosti lica deteta počinju da rastu, stvarajući prostor između primarnih zuba. To je prirodni proces koji obezbeđuje potreban prostor za veće stalne zube koji će se pojaviti. Između šeste i dvanaeste godine, u vilici se nalaze mešano, i osnovni kao i stalni zubi. Dakle, oko šeste godine, deca počinju da gube svoje primarne zube. Koreni polako slabe, i zub ispadne. U redu je da deca mrdaju svoje zube ukoliko su rasklaćeni. Ali nije u redu da upotrebe silu da bi izvadili zub koji nije spreman da izađe. Kada zub izlazi u pravom trenutku, biće vrlo malo krvarenja. Takođe, normalno je da su stalni zubi žući u odnosu na mlečne. (more…)

Kako očuvati vid

February 12th, 2014 | Posted by Profesorka in Zdravlje - (0 Comments)

Ne treba ni govoriti o tome koliko je dobar vid čoveku značajan, koliko i malo slabljenje dovodi do osećaja nesigurnosti, nervoze i opadanja kvaliteta života. Stoga, za čulo vida, možemo slobodno da kažemo da je najbitnije čulo koje čovek poseduje.

Dobar vid

Dobar vid

Međutim, statistika nije sjajna i govori da nakon dvadesete godine, tek svaka deseta osoba ima besprekoran vid. Svakodnevnim radom na računaru, gledanjem televizora po nekoliko časova dnevno ili čitanjem knjige pri neadekvatnom osvetljenju svakako ćemo doprineti pogoršanju vida. A sve nabrojano su samo primeri koji se nažalost u praksi jako često sreću. (more…)