Deca imaju slobodno vreme, otvorena čula i um bez predznanja i predrasuda. Poznato je da njihova usta ne lažu. Igra je njihova zemlja po kojoj se kreću, u kojoj osvajaju prostore i usvajaju znanja i veštine. Deca obraćaju pažnju na nove, zanimljive, zabavne i neobične ljude i stvari i njihove osobine. Upijaju utiske i grade svoje svetove.

Svako od nas je nekada pod zracima prolećnog sunca, prošao pored parka ili školskog dvorišta iz koga je čuo dečju graju, zastao i preplavila ga je nostalgija za tim proteklim vremenom kada je sve bilo moguće. Onda je ubrzao korak i vratio se opterećenjima i brigama svakodnevice u ovom jedinom svetu za odrasle.

Ako ste roditelj, radite sa decom ili idete u posetu kod malih ljudi, ne zaboravite da pred vratima nakratko zatvorite oči i prebacite se u svoju Nedođiju.

Kada uđete, ostavite sa kaputom u predsoblju svoje muke i nervoze, a otvorite oči i uši da vidite i čujete šta rade i pričaju mališani. Uđite u njihov svet polako i pridružite im se tako da ne pokvarite igru. (more…)

Komunikacija, šematski prikaz

Bilo da sebe smatrate komunikativnom ili nekomunikativnom osobom, veštine komunikacije nisu nešto bez čega se može u životu. Ne morate biti užurbani prodavac osiguranja ili ambasador na drugom kraju sveta da bi vaš poslovni i privatni život zavisio od vaših komunikacijskih talenata. Ne morate čak ni pričati u društvu – postoji i neverbalna komunikacija koja je jednako bitna kao i verbalna.

Negde, na pustom ostrvu, možda biste mogli sebi i priuštiti luksuz da budete slobodni od komunikacije. Ali, znate šta, kladim se da biste ubrzo počeli da bodljikavom kaktusu ili blatnjavoj krtoli objašnjavate uzbudljivi metež tokom brodoloma i svoju domišljatost tokom izbegavanja krvožednih ajkula. Takav je čovek – društveno biće, kao što bi rekao Aristotel. A ko može bez ljudi, ili je Bog ili divlja zver.

Naravno, niko od nas nije ni jedno ni drugo, a imati potrebu za ljudima znači i biti u prilici (ili obavezi) da komuniciramo sa njima. Nije to tako strašno niti je na svom osnovnom nivou to neka velika nauka. Štaviše, u pitanju je veština urođena svakom od nas, iako znamo da nekima ipak bolje ide od ruke nego ostalimo.

Od komunikacijskih veština zavise uspesi u životu i poslu i to bez rezerve, u svim njihovim aspektima. Uostalom, možemo čak i reći da su komunikacijske veštine presudni faktor u svemu što radimo. Šta nam vredi svo znanje i svaki naš izuzetni napor, doprinos i kvalitet ako ga ne uspevamo prezentovati na pravi način. Neki se u tome snalaze bolje od drugih a mi im zavidimo i pitamo se kako?

Ostavimo po strani prirodne talente – veštine komunikacije mogu se i moraju naučiti. (more…)

Krakov je grad koji u poslednje vreme postaje sve popularnija destinacija mladih ljudi, pogotovo među studentima, što kroz razna party putovanja u kojima studenti uživaju, što kao mesto na karti Evrope koje bi svako, a pogotovo mladi i obrazovani ljudi, trebalo da posete.

Poljski dragulj, Krakov, koji leži na reci Visli spoj je kulture, istorije i živahnog modernog života, što u bukvalnom smislu karakteriše život mladog čoveka, pa je to i značajan razlog zbog kog bi trebalo da posetite Krakov. Negujući tradiciju još od 7. veka kada je Krakov nastao na brdu Vavel, postao je najznačajniji grad u svojoj regiji, što je bilo potvrđeno više puta kroz istoriju. Tokom istorijskih perioda koji su se smenjivali i brojnih promena granica ove, nekako uvek „prve na udaru“ evropske države, kroz sukobe i ratove, Poljska je menjala svoje glavne gradove, među kojima je ulogu prestonice poneo i Krakov u više navrata. Tako je, Krakov bio prestonica ne samo Poljske, već i Litvanije u vreme zajednice ove dve države u 16. veku. (more…)

Pisanje za web

Pisanje za WEB sajtove (blogovi, news portali, forumi, online prodavnice) postaje sve zahtevniji deo takozvanog Content Marketinga, jer se uspešnost jednog sajta odavno već ne meri samo njegovim dizajnom i vizuelnom atraktivnišću već, pre svega, kvalitetom njegovog sadržaja. Zbog toga je Web Content Writing ili u prevodu na naš jezik pisanje za web sajtove jako važan segment kreiranja bilo kog sajta, a tip pisanja sadržaja zavisi, naravno, od vrste sajta. Jer nisu svi isti i ne nude svi isto. Neki sajtovi promovišu proizvode i usluge pa im je glavni cilj profit, dok se drugi bave misijom širenja određenih ideja i saznanja. U zavisnosti od tipa i cilja sajta, zavisi i njegov tekstualni sadržaj. Čini se da se kvalitetan sadržaj tekstova na sajtovima naročito aktuelizovao 2011. godine nakon promena Google algoritma za rangiranje rezultata pretrage, poznatog kao Panda, koji je penalizovao sajtove sa nekvalitetnim sadržajima, a nagrađivao one koji su svojim čitaocima nudili originalan i koristan materijal. Naravno da je kvaliteta uvek bilo i uvek će ga biti, ali je nekako od te 2011. godine pisanje za web sajtove shvaćeno mnogo ozbiljnije pa su i mnoge svetsi poznate kompanije angažovale prave eksperte da kreiraju adekvatan sadržaj koji će doprineti realizaciji njihovih dugoročnih ciljeva. Ipak, nezavisno od tipa i cilja sajta, postoje neke zajedničke smernice koje ih povezuju kada je u pitanju njihov pisani sadržaj. (more…)

Čitanje

I ponovo smo zatrpani snegom. Pravo vreme da posle posla ostanemo kod kuće, skuvamo šolju čaja i vratimo se – knjigama! Pored TV-a, interneta, sve napornije svakodnevice, koja sve manje vremena i prostora ostavlja čitanju, i dalje postoje mnogi koji će se najčešće i najlakše latiti knjige i uživati u svim njenim čarima. Možda su to i jedini preostali mislioci današnjice? A koje su prednosti čitanja, možda smo zaboravili?

Toliko toga može da se dobije od tih malih prijatelja. Kad malo bolje razmislim, možda su jedino još u knjigama i zapisane sve mudrosti koje su proizišle iz umova najvećih genija iz prošlosti. Kad samo pomislim na mogućnost druženja sa svima njima – pa to je pravo blago!

Gde još nego u knjigama možemo izraziti lepotu ljudskog duha? Kako prenosimo svojoj deci dubokoumnost koja je zapisana kroz vekove? Šta nas inspiriše, motiviše i daje nam volju za životom onda kada nam kolotečina svakodnevice iscedi i poslednju kap energije? Upravo su dobre knjige te koje nas vraćaju humanosti, duhovnosti, mudrosti i dobroti. (more…)

Loše ponašanja dece u školi ima nekoliko oblika. Jedan je ponašanje na času a drugo za vreme odmora. Prvo se odnosi na galamu i nepažnju na času, a druga na slobodno vreme gde se javlja poremećen odnos između dece i težnja za nasilno nametanje pojedinaca u grupi. Rad predavača je sputavan a deca uskraćena za kvalitetno izlaganje samo zato što se toleriše bahatost nekih učenika. Ponekada sam poziv nastavnika liči na Don Kihotski put, “jurišanje i osvajanje vetranjača”, unapred uzaludan i osuđen na tragediju. I stvarno je tako, neka odeljenja su naprosto nemoguća za rad. Kolikom je samo stresu izložen nastavnik na času, koliko se crpi energije na smirivanje razreda i dovođenje radne discipline? I sve je to bačeno vreme, ubijena volja i motivacija da nastavnik kvalitetno iznese sadržaj lekcije. Razmislite!

Kada je utvrđivanje znanja u pitanju, sledeće što se nadovezje na loše ponašanje učenika jeste pojava masovnog prepisivanja i dogovaranja na časovima provere, kao i veliki prag tolerancije od strane nastavnika. Nekada nije bilo tako, sve se završavalo na brzinu i neometano. Ali danas je stvoren pritisak na nastavnika, urušen je sistema kazne, maltene su predavaču “vezane ruke”, tako da on postaje nemoćan što ga čini ranjivim. To nikako ne vodi zdravoj radnoj atmosferi, gde će se iznedriti nov kvalitet u mladom umu (učenje kao proces razvoju ličnosti), već stvoriti destruktivni način ponašanja i sistem vrednosti.  Radi se o jako ozbiljnom problem koji zahteva duboku analizu sa energičnim reakcijama. Ne smemo dozvoliti obezvređivanje sistema ocenjivanja i propast našeg obrazovanja. (more…)

Reforma obrazovanja nije zaobišla ni udžbenike-stub svakog dobrog nastavnog programa. Knjige su neophodne jer je gradivo izneto u njima sistematizovano, provereno i najbolje pojašnjeno. U njima su jasno i precizno obrađeni pojmovi, svaka oblast-lekcija je podrobno opisana, obrađena precizno, razumno i na nivou je uzrasta koji će je obrađivati. Uz to, udžbenik pruža logičku hronologiju oblasti nekog gradiva što ga zaokružava u tematsku celinu. Nikada beleška ne može zameniti knjigu, ali se to u mnogo slučajeva prenebreže. Dobar udžbenik je kako odraz znanja pisca tako i nosilac kvalitetne interakcije gradiva i čitaoca-učenika, kao i preduslov da se nauka i naučna misao nastavi i usavršava u drštvu. (more…)

Kod nas obrazovanje je zastalo na putu reformi, gde počinju da se ispoljavaju kontraefekti od planiranih. Umesto da se vidi napredak u edukaciji mladih, vidimo obilje konkretnih problema čije posledice mogu biti uznemirujuće. Obelodanićemo samo neke loše pojave, sa ciljem alarmiranja na njihovo otklanjanje. Započećemo analizu od sredine, jer nekako se u njoj ogleda „zaostavština“ osnovne škole i vidi pravac daljeg razvoja ponašanja mladih.

Naime, u srednjem obrazovanju, odavno postoji trostepeno i četvorostepeno školovanje. Prvo pomenuto, kako praksa pokazuje, mada ne umanjujemo značaj tog sistema obrazovanja, upisuju slabiji učenici. Ponekada i problematični. Njihova praksa lošeg uspeha ali i ponašanja u školi se nastavlja. Tako se dešava da u jednom odeljenju imamo više loših i delikventnih učenika. Postaju uzor u mišljenju, ponašanju, delanju ostalima. I umesto da pojedinačni slučajevi „ustuknu“ pred gomilom dobrog ponašanja ostalih učenika, ova grupa postaje leglo „parazitskog“ uticaja na ostale. Šta i kako sa njima, to niko ne želi da da konkretan odgovor?! Naprosto se ćuti i sve „gura pod tepih“. (more…)

Školstvo je danas na samom rubu provalije. Izvinite na grubim rečima ali po mnogim parametrima je tako. Nema više mesta optimizmu niti nadanju, ne sme se pomerati u stranu i odlagati ova društvena kataklizma, dolazi vreme kada se moraju učiniti ključni potezi ka ostvarivanju boljeg obrazovanja dece, a samim tim sutra kvalitetnijeg društva. Sve više se na osnovno i srednje obrazovanje gleda sa dozom podsmeha i omalovažavanja, to je represivni proces nametnut mladom čoveku bez njegovog pitanja. Ovo je slika koja se polako usvaja i dobija legitimitet masa, čista osuda obrazovanja, „muka“ i ograničavanje slobode deteta. Moralu je dozvoljeno da se realativizuje, ko kako ga doživljava tako se i ponaša. Ali da li je to dobro? Da li neko ko nema iskustva i elementarnog zananja može da donosi ključne odluke o sutrašnjici i napretku, kako o svom tako i o obrazovanju drugih? Da li se sme ostaviti dete bez proverene i pravilne intervecije u odrastanju: u oblikovanju njegovog karaktera, ophođenja sa drugima, posebno poštovanja starijih, itd.? (more…)