Sajt Profesorka.org teži da obrazovanje doživi novi kvalitet kroz nove pristupe i načine edukacije
Header

Čitanje predstavlja odličan način za opuštanje ili novi povod za razmišljanje, pa su zato knjige za svakoga nezamenljiv prijatelj. Knjige su nekada vredele čitavo bogatstvo i nudile su ulaženje u zanimljivu priču, rezervisanu samo za viši sloj, a danas su dostupne svima nama sa tvrdim povezom ili kao izuzetno povoljna džepna izdanja. Možda želite nekome da poklonite knjigu, ali ne znate koja bi mu odgovarala? U ovom članku možete da pronađete korisne savete o izboru knjige vezane za ličnost darodavca. 😉

Knjiga (more…)

Bolonja i Padova za jesenje putovanje

September 9th, 2013 | Posted by Profesorka in Kultura - (0 Comments)

Od usvajanja Bolonjske dekleracije ni jedan grad nije tako vezan za obrazovanje kao Bolonja, pa u narednom tekstu nekoliko osnovnih činjenica ako ove jeseni inspiraciju potražite put Italije.

Bolonja je glavni grad regije Emilija-Romanja, u severnoj Italiji. Od antičkih vremena ovo je bila jedna od najplodnijih oblasti u kojoj se uzgajala pšenica i dobijalo mleko i poznata je po hrani i vinu. Ovde je osnovan najstariji evropski univerzitet 1088. godine, kada je Bolonja bila bogata, nezavisna opština. Da bi jedna drugu nadmašile, svaka porodica bi gradila tvrđavu sebi u čast. Nekada je bilo 170 tvrđava, a danas ih ima samo nekoliko.

Dve tvrđave koje se uzdižu iznad Pjaca di Porta Ravenjana dobro su poznate znamenitosti. Opasno se naginjući na stranu, obe su uspevale stotinama godina da se odupru sili zemljine teže. Tvrđava Garizenda je visoka 49 m, ali je prvobitno bila znatno viša. Na žalost, porodica Garizenda se nije mnogo zanimala za temelje svoje tvrđave – oni su hteli da nadmaše tvrđavu svojih suseda, porodice Azineli, koja je bila visoka zapanjujućih 97 m. Garizenda se naginje 3,2 m u odnosu na vertikalan položaj i davne 1360. godine skinuta je njena gornja polovina, jer se smatralo da je opasna. Do današnjeg dana je još uvek zatvorena za javnost. (more…)

Nova nada IX deo

January 19th, 2013 | Posted by Profesorka in Kultura - (0 Comments)

Nova-NadaAndrea je sedela na terasi svog novog stana. Okrugli  stočic, knjiga, pomorandže i ptice. Tišina nedelje. U daljini žar crvene okrugle mrlje. Samoća. Sećala se… Tek koliko prošle godine je umrla po ko zna koji put u svom životu. A sada je ponovo na početku neke priče. Opasne  po nju. Razmišljala je da li je možda bilo bolje biti bezosećajan i graditi  veze u kojima bi preovladavao racio. Zazvonio je telefon.

-Andrea?

Prepoznala je njegov glas.

-Reci, Dimitrije.

-Samo sam poželeo da čujem šta radiš.

-Uživam u popodnevnoj kafi na terasi i razmišljam.

-O čemu? (more…)

Noć i jutro VIII deo

January 5th, 2013 | Posted by Profesorka in Kultura - (0 Comments)

 Noc-i-jutroAndrea je često sanjala čudne snove. Te noći nije mogla dugo da zaspi, ne nakon svega  što se desilo. Rušenje svojih načela, slabost, preokret osećanja, neprepoznavanje sebe. Haotično stanje u glavi. Probala je usne čoveka koji je pripadao drugoj ženi. Istina je bila još gora. Jednim potezom je srušila nešto što su drugi gradili već nekoliko godina. Samoj sebi je bila nepodnošljiva. Uradila je nešto od čega je zazirala. Prevara. Koliko je teorija bila drugačija od prakse. Da li je čovek u stanju da odoli unutrašnjim porivima? I da li se, iako i odoli, a kasnije zažali zbog toga, može smatrati ispravnim? I ko je, na kraju krajeva, ispravan?

Pred zoru je usnila strašan san. Bila je ne vrhu visoke i strme litice. Udisala je svež vazduh prirode i uživala u visinama nepreglednih krševa. Imala je utisak da je toliko laka, da može da poleti od sreće. Iznenada je začula korake iza sebe. Okrenula se i ugledala devojku sa plavim očima. Trenutak jezive istine. Plavi zaleđeni pogled mogao je da ubije. Posle par koraka, stala je pred njom. U deliću sekunde devojka je gurnula niz liticu. Andrea je osetila kako pada direktno na oštru stenu.  (more…)

Poljubac VII deo

January 2nd, 2013 | Posted by Profesorka in Kultura - (0 Comments)

Poljubac          Plava svetlost večernje zabave probijala se kroz staklena vrata terase i gubila se u tmini Andreine senke. Prošlo je par meseci kako nije videla Dimitrija, a sada je bila tu, na istoj zabavi kao i on. Tako blizu, a tako daleko. Trudila se da ga ignoriše.

Razmisljala je o”važnim” ljudima koji su bili pozvani. Tek neki od njih su i zaista bili važni. Ali ne svi. I ne oni koji su želeli po svaku cenu da budu veliki, već oni koji nisu mogli, a da ne budu veliki. To su bili oni što je iz njihove energije crpela inspiraciju i snagu za borbu protiv teskobe u sebi. Kako je samo bila u zabludi. Do koliko juče je verovala da će se u životu baviti stvarima koje voli, da će moći da na miru i po ceo dan bude posvećena svom slikanju, svojim vizijama, svojim idejama. Nije ni slutila koliko će naporna svakodnevica halapljivo proždirati njenu volju da stvara, kako će joj oduzimati mir, kako neće imati vremena ni za sebe, a kamoli za druge. A vrlo dobro je znala da ne moze da živi bez drugih. A bez unutrašnjeg mira nije mogla ni sa samom sobom. (more…)

Susret sa rekom VI deo

January 1st, 2013 | Posted by Profesorka in Kultura - (0 Comments)

  Nastavila je svoj život kao da se ništa nije desilo. Bar je tako uveravala sebe. Ali, uvek bi joj zastao dah pri pomisli na njegov prodorni pogled, na dodir ruke, na njegova pitanja. Bilo je nečega u njemu što joj se nije dopadalo. Nije to bila nadmenost, niti samouverenost. Bilo je to odmeravanje. Nije joj se dopalo to što je morao da vaga, da procenjuje, a ne posluša intuiciju, prepoznavanje koje im se desilo. Znala je da je i suviše inteligentan i da će shvatiti. Ali joj je bio žao što nije mogao da shvati odmah, tada. Ni to što je imao barijere, mnoštvo barijera – prema promeni, prema neizvesnosti, prema njenim slikama. Nije htela da bude nametljiva. Niti borbena. Morao je sam da dođe do zaključka.

Znala je da se nešto desilo među njima. I da to, što se zapravo i nije desilo, nosi jednu težinu koja će, kad tad, izbiti na površinu i poremetiti sadašnje stanje stvari.

Posmatrao je različite oblike krošnji drveća kroz prozorska okna svog auta. Crne, suve grane. Prvi dani decembra. Magla, dim i mraz. U autu topli zvuci kubanske muzike. Kontrasti kao sastavni deo zivota. (more…)

Neizbežnost V deo

December 28th, 2012 | Posted by Profesorka in Kultura - (0 Comments)
Par šolja vrelog čaja

 

Dani su prolazili, brzo i jednolično. Ustaljenim ubitačnim tempom Dimitrije je smenjivao sastanke, poslovna putovanja, osmišljavao projekte, čak je u nekim trenucima iscrpljenosti zaboravljao da zastane na trenutak, da se zapita kuda stremi i šta postiže, a šta gubi. Tako je bilo bolje. Stalno je bežao od analize svog života. Pa i zašto bi analizirao? Imao je praktično sve – dobro plaćen posao, zdravlje, lepu i uspešnu devojku. Pa ipak, s’ vremena na vreme, osećao je kao da mu nešto nedostaje. Verovao je da je ili proklet sobom, ili da je život samo puka borba, jurnjava, nije umeo više da uživa ni lepim trenucima.

“Život je tragičan, ali je prepun radosti”, pogled mu se zadržao dugo na ovoj rečenici, dok je prelistavao časopise, čekajuci novi let. A onda sve ispočetka, razgovori o poslu, ugovori, poslovni ručak, noćenje u hotelu, let nazad. Ovog puta je međutim, rešio da promeni nešto. Rešio je da proba da potraži radost. Odlučio je da potraži Andreu. (more…)

Nasukan na kopnu IV deo

December 26th, 2012 | Posted by Profesorka in Kultura - (0 Comments)
Nasukan na kopnu

Nasukan na kopnu

Noć je bila najgori period u Dimitrijevom životu. Svaka sitnica je mogla da ga probudi. Onda bi satima ležao nemirno, zureći u mrak oko sebe kao na svoj život, bez svetla i izlaza. U poslednje vreme se često osećao zatočeno, prazno, a najgore od svega, bilo mu je svejedno. Nije se više ni nervirao što sutradan mora da ustane rano, a ne može da zaspi. U tim trenucima bi se setio svog detinjstva. Setio bi se odrastanja pored mora, preskakanja oblih kamenčića po plaži, lova na hobotnice, gromkog smeha drugova, svega. Da li je svaka radost morala da nestane sa odrastanjem?, razmišljao bi u sebi. Činilo mu se da u tim trenucima može da oseti miris morske soli i joda, da oseti širinu te ogromne vodene površine u koju je mogao da gleda satima i da mu uvek bude nedokučiva, daleka, savršena. Od mora je naučio mnoge stvari. Najpre da prepozna, a zatim i zavoli dubinu. Od mora je naučio da mašta, razmišlja, zaključuje, analizira, prašta. Da bude miran.

Kako je odrastao, neprestano je tumačio ljude oko sebe. Ispitivački bi posmatrao njihove crte lica, hod, pokrete, mimiku. Nagađao bi njihove misli, zavirivao u skrivene pobude. Video je epidemičnu nezainteresovanost, dosadu, otuđenje.  Pa ipak, bio je srećan, dok god je imao kontakt sa morem. Uvek je zamišljao sebe kao moreplovca. Moreplovci su za njega bili spiritualni tragači, što se odvažno i hrabro otisnu u plovidbu, bez straha od nemirnog mora, bez straha od velikih talasa. Odvažiti se – to je značilo zaroniti u dubinu. Dugo je bio bez hrabrosti da preuzme kormilo života u svoje ruke i krene napred, ne obazirući se na plimu i oseku, kao ni na morske pse. A onda je zaplovio, uhvatio se u koštac sa morskim strujama i savladao tu veštinu plovidbe kroz postojanje. Ali sada, kada je plivao životnim strujama samouvereno i lako, više nije mogao da oseti radost, deo njega je zauvek nestao. Šta se to desilo, pitao se, gde je to izgubio sebe? Nije više bio isti. Sanjalački duh pomorca bio je beznadežno nasukan na kopnu. (more…)

Upoznavanje III deo

December 24th, 2012 | Posted by Profesorka in Kultura - (0 Comments)

Upoznavanje2

A Dimitriju je Andrea bila još tada simpatična, mada joj je to rekao mnogo kasnije. Bilo mu je zanimljivo što je mislila da je ne primećuje. Pustio je da razmišlja o njegovom čelicnom gardu, koji bi namerno stavljao na sebe u njenom prisustvu, znajući da jedino na takav način može da zaintrigira devojku njenog senzibiliteta. Samo tada nije mogao da se skoncentriše na nju. Imao je previše obaveza. Nije imao ni energije ni vremena da razmatra vrstu emocije koju je ona izazivala u njemu. Pa i zašto bi, govorio je samom sebi, kada je već imao sve što bi pametan čovek poželeo od života.

Slušao je o njoj dosta, znao je da se bavi mnogim stvarima, da je ne drži mesto. Pa ipak, bio je iznenađen kada je ugledao članak o njoj u dnevnom listu. Dugo je posmatrao njenu fotografiju. Slika je bila potpuno drugačija od onoga kako je on nju video. Uredno očesljana i diskretno našminkana, odavala je utisak poslovne žene. A on je u njoj video neukrotivu energiju i razbarušenu umetnicu, koju je zanimalo sve, osim intervjua za dnevni list. Radilo se o najavi njene izložbe. Pretpostavljao je da bavljenje umetnošću nije moglo da joj obezbedi finansijsku slobodu, bez koje nije mogla da uživa u drugim vrstama slobode. Njene oči su mu pokazivale toliko toga – umor, žeđ za novim saznanjima, neprospavane noći, potragu za nečim.

Netremice je promatrao njenu fotografiju, fizionomiju lica, tamne trepavice, želju da se dopadne drugima, neobične minđuše, ešarpu oko vrata. Činilo mu se da vešto prikriva svoju različitost, da sputava sve što je ekstremno u njoj. Proučavajuci neke od njenih umetničkih slika od pre, mogao je da nasluti skoro svaku strast u njoj. I da uživa u tim prizorima koji su, premda zamršeno i prilično mračno, njemu jasno oslikavali ono što je skrivala u sebi. Svaka slika je predstavljala jedan san. Izgubljen.  (more…)

Tajna otvorenog horizonta II deo

December 23rd, 2012 | Posted by Profesorka in Kultura - (Comments Off on Tajna otvorenog horizonta II deo)

Senka čovekaSada, kada se prisećala svega, opet na prekretnici nekog novog života, Andrea se nije plašila promena. Ni razočarenja. Znala je da je to život, da je neizbežno, da će prebroditi. Kao i to da svaki gubitak sebe donosi prostor za novine, za matamorfozu. I ovog puta nije znala kuda će, ali je bila sigurna u sebe. Da nije bilo bola, ne bi se dokazala kao umetnik. Da se nije srušila, ne bi izgradila sve ono što sada ima.

Sedeći na terasi svog stana sa najboljim drugom, Vladimirom, Andrea je bila presrećna što ima priliku da posle par godina, koliko se nisu videli, priča bezrezervno i potpuno predano svoju priču. I da sluša njegovu. Sada je bila sigurna da neki pojmovi ne postoje samo u apstraktnoj formi. Recimo, poverenje. Kad god bi je mučilo to pitanje, ona bi se setila svog Vladimira. Njemu je mogla da veruje. Bilo joj je drago što je došao u Beograd iz inostranstva, što je mogla da i dalje ima pored sebe osobu na čije je mišljenje mogla da se osloni onda, kada joj nijedna mogućnost nije izgledala dovoljno dobro.

Vladimir se bavio naukom. Bio je poput sveca, pritisnut svim principima koje je sam sebi odredio i koji su ga priklještili toliko, da je već počeo da preispituje svaki svoj korak, ne bi li našao sebi jos koju grešku. I povrh svega toga je stajao pravo, dostojanstveno, obožavajuci život.

Uvek mu se divila. Razmišljala je o tome koliko je suludo biti idealista, a s druge strane, samo su idealisti bili oni koji su mogli da se izdvoje iz mase i zasvetle punim sjajem toliko, da su drugi zaslepljeni pratili njihov put. Samo su idealisti mogli da budu vođe drugih. Ali samo pravi idealisti. Oni koji su uvek ostajali nepokolebljivi. Oni koji su odolevali pritisku, koji su ostajali verni sebi i onda, kada to više nije imalo nikakvog smisla. Koji su se čitavog zivota podvrgavali nekom suludom principu i patili, i borili se, da bi na kraju shvatali da su mnogo više izgubili nego dobili. Ali su ipak videli onu stranu medalje koja je pripadala samo ljudima koji su poznavali suštinu. (more…)

Tuđe nebo I deo

December 18th, 2012 | Posted by Profesorka in Kultura - (Comments Off on Tuđe nebo I deo)

-O čemu razmišljaš?, upitao je.
-O promeni, odgovorila je, posmatrajući kako se prozračni dim njene cigarete oblikuje u nestalne forme i polako nestaje u vazduhu. Andrein pogled je odlutao u daljinu. Još jedna promena, jos jedan novi početak.

Setila se bola svog prvog velikog razočarenja, vrtloga tamnih senki, isprepletenih predmeta i slika što su se maglovitom brzinom sručile u njenu svest. Pala je, kao nikada pre, na dno. Čitav život je tada proleteo pred njenim tamnim očima, nestalo je vazduha, sklupčana na podu svoje sobe, želela je da nestane…

Ako se više ne budemo sreli

Ako se više ne budemo sreli

Tih dana joj je oštri bol razarao misli, dok je bezuspešno pokušavala da nađe neko stabilno uporište. Neki oslonac koji bi je zadržao na zemlji. Prvi put je osetila neopisivu i duboku patnju.

Činilo joj se da nikada neće izaći iz tog Minotaurovog lavirinta. Želela je da višeznačnost tog životnog čvora raspetlja u više konaca i iz toga isplete čvrsto uže kojim bi se uspentrala uz strmine svoje propasti. Borila se za svež vazduh, za spas od opsesije.
Sa uzdahom se prisetila tadašnje nemoći da krene dalje sa životom i nađe pravi put. Kada se slegla sva prašina njene grandiozne imaginarne ruševine, počela je da gradi ispočetka. Najpre sebe. Čim je saznala da je živa. Sklopila je razbijene delove svog srca i čvrstom malom šakom ih spojila u celinu. (more…)

Ako se više ne budemo sreli

December 18th, 2012 | Posted by Profesorka in Kultura - (Comments Off on Ako se više ne budemo sreli)
O knjizi “Ako se više ne budemo sreli”
Autor: M.B.
Ovo je kratak siže jedne neobične priče naše blogerke Monike. Kako budemo publikovali članke, tako ćemo ih linkovati ispod.
Ako se više ne budemo sreli

Ako se više ne budemo sreli

Roman o promeni. I o čežnji koja ne prestaje.
Andrea je slikarka koja iz provincije dolazi u veliki grad, suočena sa ličnim gubitkom i neostvarenim snom. Tim pre, iako povređena, poželeće da iz bola postane još jača i dokaže sebi da je promena moguća.
Iako će doživeti uspon u karijeri, ugodan i lep život, neće zaboraviti san koji je sanjala. Sa pitanjima o smislu života susretaće se pri svakoj većoj odluci.  Da li će i ona nekome biti povod za metamorfozu duše?
Da li će uspeti da se oslobodi iluzije i sagradi život o kojem je sanjala?
Da li će njen karakter biti njena sudbina?

Sadržaj:

– Tuđe nebo – I deo

– Tajna otvorenog horizonta – II deo

Upoznavanje – III deo

Nasukan na kopnu – IV deo

Neizbežnost – V deo

– Susret sa rekom – VI deo

Poljubac – VII deo

Noć i jutro – VIII deo

Nova nada – IX deo

Reality show degradira glumačku profesijuNa sceni je najezda novog uništavanja ljudi na najzastupljenijem mediju sadašnjice: TV-u, novi model obrazovanja kroz ekran. Koristi se popularnost i višak vremena ljudi (naravno toga ne bi bilo da su upošljeni) za prezentaciju lošeg ponašanja, promovisanja vrednosti ulice, nerada i lakog novca. Duhovno rastrojstvo kako onih učesnika tako i gledaoca počinje da se javlja jer je sam sadržaj emisija takvog karaktera. Intrige i porodične prevare, mržnja i ljubomora, bujanje sujete i samoljublja su samo u nizu karakternih crta ličnosti kojima se opijaju mase pred TV-om. Mladi se uče lenjosti i nemoralu, ne kritikuje se loše već ismeva dobro, vrline nema ni u tragovima! Gubi se razumveanje za drugoga, nestaje potreba da se pomogne ugroženom, likuje nad pobeđenim. Sve ide ka uništavanju ljubavi u čoveku.

Kao perjanica tog novog pokreta u degradiranju ljudi jeste reality show (rijaliti šou) kome su sve televizije dale preveliku minutažu. Da li je to slučajno, ako se ima već napomenuto duhovno razbijanje naroda? Da se podsetimo koga sve iz tog miljea ima: na TV Košavi “Parovi“, “Veliki Brat” i “Farma” na Pinku, “Survivor”, “Domaćine oženi se” i “Paklena kuhinja” na TV Prvoj. Da li ima još neki šou u našem TV svetu, a da nije poment? Ako ima, onda neka se oprosti na mojoj neinformisanosti. Mada ovom prilikom će biti reči o onim u kome se vrši ograđivanje ljudi u određenom prostoru. (more…)

Dobrodosli

October 17th, 2011 | Posted by Profesorka in Društvo | Kultura | Naoštrite olovke | Nauka | Obrazovanje | Umetnost - (0 Comments)

profesorkaDobrodošli na sajt profesorka.org namenjen kako mladima tako i starima (ako se tako osećaju). Tekastovi su namenjeni razvoju edukacije na ovim prostorima kao i na ukazivanje ključnih problema koji su zahvatili oblast školstva, na nivou pojedinca do samog društvenog okvira. Naravno, sve će biti u duhu novih tokova i savremenih pogleda jer jedino tako se da poboljšati buduće stanje. U mnogim analizama se poistovećuje obrazovanje sa budućnošću, tj. ulaganje u edukaciju danas znači uložiti u lepšu i bolju budućnost sutra. Kako je čovek intelektuaolno biće on je predodređen da misoni proces stalno usavršava i obogaćuje novim i kvalitetnim sadržajem, a to može ako stalno uči. Nešto što ćemo popularizovati jeste Open-Sousce učenje, tekovina savremenog tehničkog društva koja će promeniti i obogatiti svet ideja i znanja.

Prema tome budite naši “gosti” na putu sopstvenog razvoja i buđenja! Ne dozvolimo da se poklon koji smo dobili od prirode proćerda! (more…)