Ne treba ni govoriti o tome koliko je dobar vid čoveku značajan, koliko i malo slabljenje dovodi do osećaja nesigurnosti, nervoze i opadanja kvaliteta života. Stoga, za čulo vida, možemo slobodno da kažemo da je najbitnije čulo koje čovek poseduje.
Međutim, statistika nije sjajna i govori da nakon dvadesete godine, tek svaka deseta osoba ima besprekoran vid. Svakodnevnim radom na računaru, gledanjem televizora po nekoliko časova dnevno ili čitanjem knjige pri neadekvatnom osvetljenju svakako ćemo doprineti pogoršanju vida. A sve nabrojano su samo primeri koji se nažalost u praksi jako često sreću.
Pitanje se postavlja, šta možemo da preduzmemo da umanjimo štetan uticaj nabrojanog?
Danas mnoge kako privatne tako i državne firme zahtevaju rad na računaru i čak 70% svakodnevnih dobrovoljnih ili prinudnih „kompjuterskih zavisnika“ ima problema sa vidom koji je direktno povezan sa upotrebom računara. Takođe, u svakoj kući se nalazi makar jedan računar i zato je ova problematika tako važna. Deca kreću od najranijeg uzrasta da koriste kompjuter, i to je postalo ne samo normalno već i društvena obaveza. Zbog svega navedenog je jako bitno znati kako i u kojoj meri korišćenje računara je prihvatljivo.
Čak i pri svakodnevnom radu na računaru, moguće je sačuvati dobar vid, preventiva je moguća ako se pridržavamo određenih pravila. Osoba koja sedi i koristi računar zaboravi da trepne jer je skoncentrisana na rad; tačnije trepćemo duplo manje nego što bi inače. Oko postaje suvo jer nema normalnog vlaženja putem suza. U tu svrhu poželjna je upotreba posebnih kapi, tzv.veštačkih suza koje se u ovim situacijama preporučuju. Dovoljno je ukapati ih u oba oka tokom rada. Takođe, jako je važno držati računar na odstojanju od 60 cm od očiju. Zatim, dolazi do naprezanja oka, tj.očnih mišića. Očne mišiće je neophodno svakodnevno opuštati, a isto tako i vežbati ih pomoću određenih vežbi koje su lake i ne zahtevaju vreme duže od par minuta. Stvar je navike, a jako je korisno da na svakih pola sata korisnik računara skrene pogled, najbolje kroz prozor na neki udaljeni predmet i tako odmori oči na par minuta.
Svetlo u prostoriji ne bi smelo da bude jako, već prigušeno, potrebno je zamračiti prostoriju, navlačenjem roletni, venecijanera i sl. Jačina svetla koja dolazi preko lampi i sijalica takođe bi trebalo da bude umerena. Monitor računara treba namestiti tako da svetlo koje ulazi od spolja pada sa strane.
Potrebno je napomenuti da postoje i drudi štetni činioci koji utiču na kvalitetan vid.
Na štetno UV zračenje možemo uticati nošenjem kvalitetnih naočara sa UV filtrom.
Veoma veliki značaj kako za opšte zdravlje pa tako i za vid naravno ima ishrana. Svi smo čuli o korisnosti šargarepe, odnosno vitamina A u njoj za dobar vid. Pravilnom ishranom i dovoljnim unošenjem antioksidanasa ćemo svakako sprečiti ili odložiti gubitak jasnog vida. Naravno, ovde je reč o dovoljnom unosu vitamina i minerala, kao i omega 3 masnih kiselina.
Kao faktor rizika navodi se i zagađenje okoline: smog, dim cigareta, izduvni gasovi automobila i sl.; sve ovo nosi na duži rok rizik da naš vid vremenom oslabi. Pušenje i ovde ima značajan negativni uticaj na zdravlje naših očiju.
Ne treba zaboraviti takođe da je za dobar vid neophodna blagovremena poseta očnom lekaru, da bi se eventualni problemi na vreme uočili, lečili, odnosno da bi na vreme krenuli sa korišćenjem naočara ili kontaktnih sočiva ukoliko je to potrebno.