Sajt Profesorka.org teži da obrazovanje doživi novi kvalitet kroz nove pristupe i načine edukacije
Header

Društvena vrednost kafana

November 17th, 2016 | Posted by Profesorka in Obrazovanje

Građansko društvo se u svetu pojavilo onda kada su se stvorili određeni uslovi za takvu „revoluciju“. A ti uslovi su bili: opismenjavanje, obrazovanje, modernizacija i urbanizacija zajednice.

Uslovi su bili ispunjeni, ali da bi zaživelo i razvijalo se, građansko društvo je moralo da poseduje određenu dozu slobode, prava, demokratije.

Naposletku su formirani i postali aktivni učesnici razvoja – razna udruženja, organizacije, pokreti i političke stranke.

Pitanje je – gde su svi oni u stvari zvanično postali aktivni, prisutni i delujući? Naravno, u kafanama, bistroima, tavernama i kafeima.

Građanska javna sfera

Nemački sociolog i filozof Jirgen Habermas je u Javnom mnjenju izneo činjenicu da se u Evropi u 17. i 18. veku ustoličila “građanska javna sfera”.

Pojedinci bi se okupljali u nekom javnom prostoru (salon, bircuz ili kafana, klub, hotel) i diskutovali na razne teme koje ih muče. Diskusije su se najčešče vodile oko aktuelnih pitanja društva tog doba. Kritika je bila, naravno, prisutna i poželjna pa su kritičari vlasti često bili na udaru zbog prenošenja kafanskih glasina.

A onda, 1610.  usled razvoja štamparske tehnologije, izlaze prve novine i štampa preuzima ulogu javnog mnjenja pa je sve manji značaj kafanskih priča i glasina. Novine su preuzele taj prostor gde se raspravljalo i kritikovalo.

Ali ostaje činjenica da su u Evropi francuski saloni i nemačka kafanska društva ipak izrazito važan elemenat ranog oblikovanja javnog mnjenja.

Šta je kafana značila društvu?

Kafane su predstavljale komunikacione centre (pre bilo koje druge vrste ideologije), slobodna tržišta ideja, berze rada. Izrazi iz sveta ekonomije laissez-faire i laisser-passer (u slobodnom prevodu Pustite neka svako radi ono šta želi i neka sve ide svojim tokom) su u kafani u stvari mogli da postanu realnost: potpuno odsustvo uplitanja države u tržišne tokove je odlika kafanskog sveta.

Međutim, glasine i čaršijske priče su uznemiravale vladare. Istorijska je činjenica da su glasine i pogrešne vesti koje su dolazile do njega, primorale kralja Čarlsa II da “reguliše kafanski diskurs u kraljevstvu”.

Polovinom XVII veka on uvodi Proklamaciju za suzbijanje kafana. Kralj Luj XIV zazire od kafanskih smicalica i mogućih prevaranata i neistomišljenika i naređuje prefektu policije  “da mu se šalje izveštaj o svima koji posećuju kafane“.

Napoleon III je 1851. godine veoma ljut na glasine koje mu stižu iz salona i bistroa i javno ih osuđuje nazivajući ih “mestima pobune i nemorala”.

Značaj i uloga kafana u Beogradu

Branislav Nušić

Branislav Nušić

Beogradske kafane su krajem XIX i početkom XX veka bile prostor slobodne razmene mišljenja, političkog rezonovanja i organizovanja.

Feliks Kanic, austrougarski arheolog i putopisac, u svojim putopisima ističe da su krivci velikog talasa evropeizacije Beograda niko drugi nego stranci koji su dolazili u Beograd u drugoj polovini XIX veka.

Pešta i Beč su bili uzori- nicale su pivnice s baštama, dvorane za vodvilje, a hoteli dobijali bašte. Tipično balkanske, kafane su donosile duh Evrope, pa možemo reći da je njihova uloga bila neverovatno važna. Verovatno najbitnije njene funkcije su bile socijalna, kulturna i ekonomska. Kafana je na prvom mestu obezbeđivala zaradu i rentabilnost jer su se u njoj odigravale trgovinske delatnosti.

Pojedine od njih, zadržale su svoju funkciju i danas. Kafana Stara pesma, neguje upravo taj duh.

Evo još nekih funkcija kafana starog Beograda:

Berze rada – u njima su se završavali sitni i krupni poslovi: činovnici potpisivali dokumenta, zanatlije ugovarale poslove, ortaci dogovarali o daljim poduhvatima.

U njima su se okupljali radnici svih esnafa: zanatlije svake sorte, trgovci robom kojekakvom, telegrafisti, praktikanti, advokati…. U njoj su se okupljali kupci i prodavci.

Nušić kaže da su “iz laguma donošene boca za bocom nategačom izvučenih vina koje se razlivalo u bezbroj čaša, te se uz meze, probalo, ocenjivalo i zaključivali pazari.”

Kulturni prostor – prvi put su Beograđani čuli harfiste u kafani, prvi put zaigrali bilijar i šah, prisustvovali vodviljskim predstavama, slušali koncerte ozbiljne muzike, pogledali prvi film 1896.

Masonska loža je svoja predavanja držala u Kolarcu.

U zasebnim kafanskim sobama su osnivani literarni klubovi, održavani sastanci pevačkih društava i glumačke probe, da ne spominjemo pisanje pesama i dramskih ludorija.

Svi znamo da je „Stanoja Glavaša“ Đura Jakšić napisao u Zlatnom bokalu. U kafanama su i novine pokretane. Od Nušića saznajemo i da je prva srpska opera izvedena 8. novembra 1840. u Kragujevcu, a da je na spratu kafane Rajić na Studentskom trgu postojalo pevačko društvo “Kornelije Stanković“.

Udruženja i politički život – poznato je da su mnogi važni događaji iz političke istorije Srbije vezani za kafane.

  • Primirje između srpske vlade i turskog komandanta beogradske tvrđave posle bombardovanja Beograda 1862. potpisano je u Srpskoj kruni.
  • Prva berza rada i osiguravajuće društvo je otvoreno u kafani. 1895. godine Srpsko trgovačko udruženje je u kafani Bulevar (ugao Makedonske i Braće Jugovića) održalo je veliki protestni zbor protiv odluke Austrijskih vlasti da zatvori svoja tržišta za srpsku robu.
  • Iz iste kafane su krenuli zaverenici da izvrše prevrat i ubiju kralja Aleksandra 29. maja 1903.
  • U kafanama su se okupljali dobrovoljci za ratne pohode, komite, a nekada su u njima bile i bolnice i mesta gde su nezadovoljni protestvovali protiv vlasti.
Dubravka Stojanović

Dubravka Stojanović

Istoričarka Dubravka Stojanović u sjajnoj knjizi „Kaldrma i asfalt“ piše da su od početka XIX veka kafane bile mesta gde “su se snažila rodoljubiva osećanja” i da su one bile “prvi demokratski prostor”.

Nušić u jednom od svojih brojnih prikaza života u Beogradu spominje kafanu Crni konj na Varoš kapiji u kojoj su se „zbirali četnici koji su na svoju ruku, kao hajduci, vodili borbe s Turcima, obično bi u zimovnik prebegavali u Beograd, očekujući da tu grane proleće.

Tu su se zbirali i dogovarali o daljem radu na proleće.”

Stranački život beogradskih kafana

U beogradskim kafanama se oduvek agitovalo i propagiralo – za jedne, druge ili treće partije.

pada-vladaPrikupljanje potpisa za kandidate, akciono političko dogovaranje – sve se to završavalo i tada i danas uz kafu. Nije ni čudo jer je – da se vratimo na početak priče – tradicionalna funkcija kafane: mesto društveno-političke aktivnosti.

Znalo se koje su kafane radikalske (Moskva, Bulevar), koje naprednjačke (Kasina) itd. U kafani su se čak brojali glasovi posle izbora i skupljali glasači.

Stranački duh je prevladavao, bio je problem pripadniku jedne (suprostavljene) stranke da uđe u kafanu koja je na glasu “iz drugog tabora”. Često su se i tuče dešavale – ispred Kasine na Terazijama redovno. U Zlatnoj Moruni u Kameničkoj ulici okupljali su se članovi udruženja „Crna ruka“.

Beograd se mnogo izmenio, stanovništvo je danas sasvim drugog socijalnog sastava, pa je i uloga kafane sasvim drugačija.

Skoro je nemoguće napraviti paralelu – današnje vs. ondašnje kafane, ništa više nije isto.

Duh XXI veka ima drugačiji način pojavljivanja i ispoljavanja.

You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 You can skip to the end and leave a response. Pinging is currently not allowed.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Radi sigurnosti: *