Stipendiranje kadrova i ulaganje u budućnost svog biznisa

stipendiranje
Obezbeđenje, edukovanje i adekvatno osposobljavanje odgovarajućeg broja kvalifikovanih i obrazovanih kadrova, kao jednog od najbitnijih resursa biznisa, jedna je od izuzetno važnih stavki dugoročne razvojne politike svakog preduzeća.
U cilju pospešivanja privrednih subjekata da i sami utiču na pravovremeno obrazovanje u dogledno vreme potrebnog profila radnika, zakonodavac je predvideo olakšice za one koji se opredele za stipendiranje učenika i studenata kao vid ulaganja u sopstvenu budućnost.

Stipendije se isplaćuju učenicima srednjih škola i studentima viših škola i fakulteta:

  • u skladu sa Zakonom o učeničkom i studentskom standardu u Republici Srbiji
  • od strane  stipenditora –  preduzetnika, koji se uz  osnovnu delatnost  bave i pomaganjem srednješkolcima i studentima tokom njihovog školovanja i studiranja (državne organizacije i institucije, dobrotvorne i druge organizacije, nevladine organizacije, fondacije, fondovi, zadužbine…)
  • od strane preduzetnika, privrednih društava i drugih pravnih lica, radi  rešavanja  njihovih  potreba za kadrovima

Aktuelne detalje kad je tema isplata stipendija pogledajte ovde,

Preduzetnici, preduzeća i druga pravna lica imaju prava da učenicima srednjih škola i studentima viših škola i fakulteta, svojim potencijalnim kadrovima, koji su im potrebni ili će im biti potrebni u dogledno vreme, isplaćuju mesečno iznos od 11.511 dinara (za tekuću godinu), bez obaveze plaćanja ikakvih poreza i doprinosa.

Настави са читањем „Stipendiranje kadrova i ulaganje u budućnost svog biznisa“

Zašto bas igracke od kartona?

Želite da se vaše dete lepo provede, zabavi, ali i nešto nauči?

DečijeIgraonice.net nude svakako dobru zabavu, ali u trenucima kada je izlazak iz kuće zbog nekog razloga onemogućen, evo puno primera kako kartonske kutije mogu da se pretvore u igračke te postanu adekvatan vid zabave i nezaboravne igre!

Dvorac od kutija

Jednostavno naslažite kutije različite veličine jednu na drugu i izrežite otvore: napravite prozore, vratanca i kulu tako što ćete karton presavijati, preklapati i lepiti da bude oblika kupe.

Devojčice posebno će obožavati da se igraju, da ulaze i izlaze iz dvorca sa svojim lutkicama! Kako još možete napraviti celi dvorac za tako malo novca? Zabava sa kutijama je zaista toliko kreativn akcija i zabava da ćete vrlo brzo umeti napraviti i autobus, autić, pa čak i vozić sa par vagona. Настави са читањем „Zašto bas igracke od kartona?“

Knjiga, kao najlepši poklon koji širi horizonte

Čitanje predstavlja odličan način za opuštanje ili novi povod za razmišljanje, pa su zato knjige za svakoga nezamenljiv prijatelj. Knjige su nekada vredele čitavo bogatstvo i nudile su ulaženje u zanimljivu priču, rezervisanu samo za viši sloj, a danas su dostupne svima nama sa tvrdim povezom ili kao izuzetno povoljna džepna izdanja. Možda želite nekome da poklonite knjigu, ali ne znate koja bi mu odgovarala? U ovom članku možete da pronađete korisne savete o izboru knjige vezane za ličnost darodavca. 😉

Knjiga Настави са читањем „Knjiga, kao najlepši poklon koji širi horizonte“

Zašto nastaju podočnjaci i kako ih se rešiti

Veliki broj ljudi, i to podjednako i muškarci i žene, imaju problem zvani podočnjaci – a zašto oni nastaju, kako ih se možemo rešiti, na koji način? Podočnjaci su estetski, ali mogu postati i zdravstveni problem, zato bi bilo dobro da saznate ponešto detaljnije o njima i na vreme uočite moguće loše simptome koji dovode čak i do bolesti.

Monika Beluči podočnjaci

Šta su podočnjaci i zašto nastaju

Podočnjaci se smatraju prvim znakom starenja, ali se takođe smatra i da su prvi signal koji nam šalje organizam da postoji neki problem unutar njega ili disbalans. Настави са читањем „Zašto nastaju podočnjaci i kako ih se rešiti“

Naučimo 30 zanimljivosti iz sveta poljoprivrede

  1. pšenicaNamensko gajenje voća na poljoprivrednim imanjima počelo je negde između 6000 i 3000 p.n.e, a smokve su bile jedna od prvih sorti voća koje su ljudi počeli da uzgajaju.
  1. Plugovi su prvi put napravljeni na Bliskom istoku i to od bronze, nedugo nakon prvih poljoprivrednih delatnosti. Najstariji plug se zvao ard i najverovatnije bio izrađen od oštrih grana drveća. Smatra se da je plug jedan od najvažnijih izuma u civilizaciji i razvoju društvene zajednice.
  1. Prvi jednostavan sistem za navodnjavanje izgrađen je u Mesopotamiji oko 7000 p.n.e. Najstariji veliki sistem za navodnjavanje je nastao oko 4000 p.n.e u južnoj Rusiji. Ovaj sistem je imao kanale široke do 10 stopa, a dugačke više od kilometar.

Настави са читањем „Naučimo 30 zanimljivosti iz sveta poljoprivrede“

Hajde da se igramo i učimo

djiha-djihaDeca imaju slobodno vreme, otvorena čula i um bez predznanja i predrasuda. Poznato je da njihova usta ne lažu. Igra je njihova zemlja po kojoj se kreću, u kojoj osvajaju prostore i usvajaju znanja i veštine. Deca obraćaju pažnju na nove, zanimljive, zabavne i neobične ljude i stvari i njihove osobine. Upijaju utiske i grade svoje svetove.

Svako od nas je nekada pod zracima prolećnog sunca, prošao pored parka ili školskog dvorišta iz koga je čuo dečju graju, zastao i preplavila ga je nostalgija za tim proteklim vremenom kada je sve bilo moguće. Onda je ubrzao korak i vratio se opterećenjima i brigama svakodnevice u ovom jedinom svetu za odrasle.

Ako ste roditelj, radite sa decom ili idete u posetu kod malih ljudi, poredak ljubavi je jedna totalno zanimljiva stvar, te ne zaboravite da pred vratima nakratko zatvorite oči i prebacite se u svoju Nedođiju.

Kada uđete, ostavite sa kaputom u predsoblju svoje muke i nervoze, a otvorite oči i uši da vidite i čujete šta rade i pričaju mališani. Uđite u njihov svet polako i pridružite im se tako da ne pokvarite igru. Настави са читањем „Hajde da se igramo i učimo“

Društvena vrednost kafana

Građansko društvo se u svetu pojavilo onda kada su se stvorili određeni uslovi za takvu „revoluciju“. A ti uslovi su bili: opismenjavanje, obrazovanje, modernizacija i urbanizacija zajednice.

Uslovi su bili ispunjeni, ali da bi zaživelo i razvijalo se, građansko društvo je moralo da poseduje određenu dozu slobode, prava, demokratije.

Naposletku su formirani i postali aktivni učesnici razvoja – razna udruženja, organizacije, pokreti i političke stranke.

Pitanje je – gde su svi oni u stvari zvanično postali aktivni, prisutni i delujući? Naravno, u kafanama, bistroima, tavernama i kafeima.

Građanska javna sfera

Nemački sociolog i filozof Jirgen Habermas je u Javnom mnjenju izneo činjenicu da se u Evropi u 17. i 18. veku ustoličila „građanska javna sfera“.

Pojedinci bi se okupljali u nekom javnom prostoru (salon, bircuz ili kafana, klub, hotel) i diskutovali na razne teme koje ih muče. Diskusije su se najčešče vodile oko aktuelnih pitanja društva tog doba. Kritika je bila, naravno, prisutna i poželjna pa su kritičari vlasti često bili na udaru zbog prenošenja kafanskih glasina.

A onda, 1610.  usled razvoja štamparske tehnologije, izlaze prve novine i štampa preuzima ulogu javnog mnjenja pa je sve manji značaj kafanskih priča i glasina. Novine su preuzele taj prostor gde se raspravljalo i kritikovalo.

Ali ostaje činjenica da su u Evropi francuski saloni i nemačka kafanska društva ipak izrazito važan elemenat ranog oblikovanja javnog mnjenja. Настави са читањем „Društvena vrednost kafana“

Akne i ožiljci kod dece – simptomi, dijagnoza, tretmani i lečenje

Fiziologija nastanka akniVećina ljudi sa tačkastim promenama na koži lica ima zdravstveno stanje koje se zove acne vulgaris. Ova uobičajena hronična bolest u narodu je poznatija jednostavno kao bubuljice. Skoro svi mi imamo akne u nekom trenutku u životu. Uglavnom se javljaju kod adolescenata (mogu početi još kod dece od 8 godina).

Akne mogu da potraju do odraslog doba, tek tada da se jave ili postanu ozbiljnije.

Koje su kliničke karakteristike acne vulgaris?

Akne najčešće zahvataju lice, ali se mogu proširiti uključujući i vrat, grudi i leđa, a ponekad čak i po celom telu. Individualne lezije nastaju usled blokade i/ili inflamacije pilosebacealne jedinice (folikul dlake i pripadajuće lojne žlezde).

Nekoliko tipova akni se javljaju, često istovremeno. Akne se mogu prezentovati kao neinflamatorne lezije, inflamatorne lezije ili kao mešovite. One mogu biti upaljene papule, pustule i noduli; ili neinflamatorni komedoni i pseudociste.

Pojedinačne lezije obično traju manje od 2 nedelje, ali dublje papule i čvorovi mogu trajati mesecima. Većina pacijenata sa aknama ima masnu kožu (seboreja). Imaju multifaktorijalnu patogenezu, od kojih je ključni faktor genetika.

Znaci i simptomi

Acne vulgaris odlikuju neinflamatorni, otvoreni ili zatvoreni komedoni i inflamatorne papule, pustule i noduli. Obično zahvataju područja kože sa najviše lojnih folikula (npr. lice, gornji deo grudi, leđa). Lokalni simptomi akni vulgaris mogu uključivati bol, osetljivost ili eritem. Настави са читањем „Akne i ožiljci kod dece – simptomi, dijagnoza, tretmani i lečenje“

Mlečni zubi kod dece – najbitnije stavke za svakog roditelja

Primarni zubi ili mlečni zubi počinju da izbijaju kroz desni sa oko 6 meseci starosti. Obično prvo izbiju dva donja centralna sekutića, a ubrzo zatim i gornja dva centralna sekutića. Nakon toga, zubići nastavljaju sa nicanjem, obično u paru, jedan sa svake strane gornje ili donje vilice. Kompletan set primarnih zuba u ustima, izniknu u vremenu između dve i po i tri godine, i tu su do 6 ili 7 godina starosti.

Pranje zuba kod dece

Dešava se da đačići prvačići dolaze sa mlečnim zubićima.

Zubi se pojavljuju sledećim redom: primarni centralni sekutići, zatim bočni sekutići, prvi molari, očnjaci i najzad drugi molari, ukupno 20 osnovnih zuba, 10 zuba u gornjoj i 10 u donjoj vilici. Još jedna činjenica vezana za nicanje zuba je da svakih šest meseci života, otprilike izbije 4 zuba. Devojčicama obično ranije niknu zubi. Donji najčešće izbiju prvi. Zubi u obe vilice obično izbijaju u parovima, jedan sa desne i jedan sa leve strane. Primarni zubi su manjih dimenzija i belji u odnosu na stalne zube.

Nakon četvrte godine, vilica i kosti lica deteta počinju da rastu, stvarajući prostor između primarnih zuba. To je prirodni proces koji obezbeđuje potreban prostor za veće stalne zube koji će se pojaviti. Između šeste i dvanaeste godine, u vilici se nalaze mešano, i osnovni kao i stalni zubi. Dakle, oko šeste godine, deca počinju da gube svoje primarne zube. Koreni polako slabe, i zub ispadne. U redu je da deca mrdaju svoje zube ukoliko su rasklaćeni. Ali nije u redu da upotrebe silu da bi izvadili zub koji nije spreman da izađe. Kada zub izlazi u pravom trenutku, biće vrlo malo krvarenja. Takođe, normalno je da su stalni zubi žući u odnosu na mlečne. Настави са читањем „Mlečni zubi kod dece – najbitnije stavke za svakog roditelja“

Toaleti u srpskim školama

Statistika opremljenosti srpskih škola s početka prve  decenije 21. veka pokazala je da polovina njih nema adekvatne toalete, a ono što posebno pada u oči jeste činjenica da u seoskim sredinama čak u 1.000 škola osnovci i njihovi učitelji i nastavnici koriste poljske WC-e s čučavcima,  pritom najčešće sklone padu. Voda za održavanje higijene ovakvih klozeta donosi se u kanisterima. Prosečna slika pomenute polovine toaleta, neopremljenih ili loše opremljenih, izgleda otprilike ovako: česme su van upotrebe, često su i pokidane, pločice su razlepljene ili polomljene, vrata su razvaljena, a od ubrusa i sapuna ni traga.

Tip Top Beograd, pokretni WC-i
Izvor slike: TipTopnml.com

Zahvaljujući početnom šoku koji su izazvale ove informacije, skoro 80 osnovnih škola tada je dobilo pristojne toalete. U njima, bar, čučavci su ostali prošlost. Posle više nije bilo- šoka, inicijative, para, volje ili ideja… tek, u preostalim školama stanje je ako ne gore nego na početku decenije, kada je obavljeno prebrojavanje, ono potpuno isto.  A to znači- izađe se iz školske zgrade, pa se prođe dužom ili kraćom improvizovanom  stazom do objekta u kojem se nalazi WC. Ako postoji česma u dvorištu, mogu i ruke da se operu.

Doduše, postoji i mnogo seoskih kuća u Srbiji  koje još nemaju kupatila, WC- poljski klozet, se takođe nalazi na nekom udaljenijem mestu u dvorištu „izakuće“, ali ova činjenica nimalo ne opravdava opisano stanje u našim školama. Tim pre, što su mobilni WC-i odavno izumljeni i u upotrebi, i to i u našoj zemlji, što ukazuje na način rešavanja ovog problema, bez ogromnih investicija (kako se obično podrazumeva kada se u Srbiji započne  bilo kakav projekat). Ako se ne može u svakom selu, a ni u manjem gradu, izgraditi pozorište lutaka, bioskop ili sportski centar za male i velike sportove, civilizacijski minimum koji se Настави са читањем „Toaleti u srpskim školama“

Pokloni za Novu godinu za nju ili njega – ideje, ali originalne

Sa prvim snegom i okićenim ulicama polako se približava Nova godina. Sad je pravo vreme za razmišljanje o novogodišnjim poklonima. Ne dozvolite da u poslednjim trenucima stare godine jurite za idealnim poklonima za one koje volite jer je velika verovatnoća da ih u konfuziji i gužvi po prodavnicama i tržnim centrima oko tog perioda i nećete tako lako naći.

Poklon za novu Godinu

Zato je najbolje na vreme pogledati koje sve opcije imate i šta je ono što će osobu kojoj je poklon i namenjen najviše obradovati. Naravno, uvek su najlepši i najbolji oni pokloni koji se daju od srca, sa najboljim željama i mislima. Atraktivni pokloni za Novu godinu ne moraju biti skupi, dovoljno je da budu dobro osmišljeni. Ukoliko pored toga uspete da ubodete ukus osobe kojoj poklon darujete i on njoj izmami osmeh, onda je misija uspela.

Da bi potraga kroz novogodišnji lavirint mogućih poklona bila lakša, evo liste koja može biti koristan vodič za biranje onoga što ćete pokloniti dragim osobama. Настави са читањем „Pokloni za Novu godinu za nju ili njega – ideje, ali originalne“

Kako da unapredite komunikacijske veštine

Komunikacija
Komunikacija, šematski prikaz

Bilo da sebe smatrate komunikativnom ili nekomunikativnom osobom, veštine komunikacije nisu nešto bez čega se može u životu. Ne morate biti užurbani prodavac osiguranja ili ambasador na drugom kraju sveta da bi vaš poslovni i privatni život zavisio od vaših komunikacijskih talenata. Ne morate čak ni pričati u društvu – postoji i neverbalna komunikacija koja je jednako bitna kao i verbalna.

Negde, na pustom ostrvu, možda biste mogli sebi i priuštiti luksuz da budete slobodni od komunikacije. Ali, znate šta, kladim se da biste ubrzo počeli da bodljikavom kaktusu ili blatnjavoj krtoli objašnjavate uzbudljivi metež tokom brodoloma i svoju domišljatost tokom izbegavanja krvožednih ajkula. Takav je čovek – društveno biće, kao što bi rekao Aristotel. A ko može bez ljudi, ili je Bog ili divlja zver.

Naravno, niko od nas nije ni jedno ni drugo, a imati potrebu za ljudima znači i biti u prilici (ili obavezi) da komuniciramo sa njima. Nije to tako strašno niti je na svom osnovnom nivou to neka velika nauka. Štaviše, u pitanju je veština urođena svakom od nas, iako znamo da nekima ipak bolje ide od ruke nego ostalimo.

Od komunikacijskih veština zavise uspesi u životu i poslu i to bez rezerve, u svim njihovim aspektima. Uostalom, možemo čak i reći da su komunikacijske veštine presudni faktor u svemu što radimo. Šta nam vredi svo znanje i svaki naš izuzetni napor, doprinos i kvalitet ako ga ne uspevamo prezentovati na pravi način. Neki se u tome snalaze bolje od drugih a mi im zavidimo i pitamo se kako?

Ostavimo po strani prirodne talente – veštine komunikacije mogu se i moraju naučiti. Настави са читањем „Kako da unapredite komunikacijske veštine“

Učim, dakle postojim

Od kako je sveta i veka učenje predstavlja proces koji zajedno sa civilizacijom napreduje, razvija se, gotovo uporedo evoluira ali u nekim momentima čak i nadmašuje ljudsko postojanje, odvaja se i živi paralelno svojim tokom, kao posebna filozofska živa kategorija.

učenje
učenje

Kako o učenju oduvek i govorimo kao o pojmu koji je nerazdvojiv od čoveka i ovde ćemo pokušati da se domognemo  odgovora na šta je sve učenje uticalo ali i šta je sve uticalo na učenje pa je ono postalo sastavni proces , nekad važniji i od ishrane. Настави са читањем „Učim, dakle postojim“

Studentski grad – Krakov

Krakov je grad koji u poslednje vreme postaje sve popularnija destinacija mladih ljudi, pogotovo među studentima, što kroz razna party putovanja u kojima studenti uživaju, što kao mesto na karti Evrope koje bi svako, a pogotovo mladi i obrazovani ljudi, trebalo da posete.

Poljski dragulj, Krakov, koji leži na reci Visli spoj je kulture, istorije i živahnog modernog života, što u bukvalnom smislu karakteriše život mladog čoveka, pa je to i značajan razlog zbog kog bi trebalo da posetite Krakov. Negujući tradiciju još od 7. veka kada je Krakov nastao na brdu Vavel, postao je najznačajniji grad u svojoj regiji, što je bilo potvrđeno više puta kroz istoriju. Tokom istorijskih perioda koji su se smenjivali i brojnih promena granica ove, nekako uvek „prve na udaru“ evropske države, kroz sukobe i ratove, Poljska je menjala svoje glavne gradove, među kojima je ulogu prestonice poneo i Krakov u više navrata. Tako je, Krakov bio prestonica ne samo Poljske, već i Litvanije u vreme zajednice ove dve države u 16. veku. Настави са читањем „Studentski grad – Krakov“

Kako očuvati vid

Ne treba ni govoriti o tome koliko je dobar vid čoveku značajan, koliko i malo slabljenje dovodi do osećaja nesigurnosti, nervoze i opadanja kvaliteta života. Stoga, za čulo vida, možemo slobodno da kažemo da je najbitnije čulo koje čovek poseduje.

Dobar vid
Dobar vid

Međutim, statistika nije sjajna i govori da nakon dvadesete godine, tek svaka deseta osoba ima besprekoran vid. Svakodnevnim radom na računaru, gledanjem televizora po nekoliko časova dnevno ili čitanjem knjige pri neadekvatnom osvetljenju svakako ćemo doprineti pogoršanju vida. A sve nabrojano su samo primeri koji se nažalost u praksi jako često sreću. Настави са читањем „Kako očuvati vid“

Bolonja i Padova za jesenje putovanje

Od usvajanja Bolonjske dekleracije ni jedan grad nije tako vezan za obrazovanje kao Bolonja, pa u narednom tekstu nekoliko osnovnih činjenica ako ove jeseni inspiraciju potražite put Italije.

Bolonja je glavni grad regije Emilija-Romanja, u severnoj Italiji. Od antičkih vremena ovo je bila jedna od najplodnijih oblasti u kojoj se uzgajala pšenica i dobijalo mleko i poznata je po hrani i vinu. Ovde je osnovan najstariji evropski univerzitet 1088. godine, kada je Bolonja bila bogata, nezavisna opština. Da bi jedna drugu nadmašile, svaka porodica bi gradila tvrđavu sebi u čast. Nekada je bilo 170 tvrđava, a danas ih ima samo nekoliko.

Dve tvrđave koje se uzdižu iznad Pjaca di Porta Ravenjana dobro su poznate znamenitosti. Opasno se naginjući na stranu, obe su uspevale stotinama godina da se odupru sili zemljine teže. Tvrđava Garizenda je visoka 49 m, ali je prvobitno bila znatno viša. Na žalost, porodica Garizenda se nije mnogo zanimala za temelje svoje tvrđave – oni su hteli da nadmaše tvrđavu svojih suseda, porodice Azineli, koja je bila visoka zapanjujućih 97 m. Garizenda se naginje 3,2 m u odnosu na vertikalan položaj i davne 1360. godine skinuta je njena gornja polovina, jer se smatralo da je opasna. Do današnjeg dana je još uvek zatvorena za javnost. Настави са читањем „Bolonja i Padova za jesenje putovanje“

Mobilni telefoni u procesu nastave

Ako se setimo kraja devedesetih, najpre su popularni učenici imali telefone, pa tek onda profesori. Bilo je situacija kada i više od polovine učenika ima svoj telefon, a profesor ne. Sa približavanjem trenutku pisanja teksta, telefoni, a sada i tableti su silazili sve više među mlađom populacijom učenika, pa danas  mobilni je praktično postao standard i među prvacima.

Ako posmatramo tehniku sa stanovišta etika ona je uvek neutralna. Konkrentno, mobilni telefoni mogu biti korišćeni u krajnje negativne namere, za dojavu, došaptavanje, nelegalno deljenje znanja, ali i krajnje pozitivno. Настави са читањем „Mobilni telefoni u procesu nastave“

Kreativno pisanje za web sajtove, blogove i portale

Pisanje za web
Pisanje za web

Pisanje za WEB sajtove (blogovi, news portali, forumi, online prodavnice) postaje sve zahtevniji deo takozvanog Content Marketinga, jer se uspešnost jednog sajta odavno već ne meri samo njegovim dizajnom i vizuelnom atraktivnišću već, pre svega, kvalitetom njegovog sadržaja. Zbog toga je Web Content Writing ili u prevodu na naš jezik pisanje za web sajtove jako važan segment kreiranja bilo kog sajta, a tip pisanja sadržaja zavisi, naravno, od vrste sajta. Jer nisu svi isti i ne nude svi isto. Neki sajtovi promovišu proizvode i usluge pa im je glavni cilj profit, dok se drugi bave misijom širenja određenih ideja i saznanja. U zavisnosti od tipa i cilja sajta, zavisi i njegov tekstualni sadržaj. Čini se da se kvalitetan sadržaj tekstova na sajtovima naročito aktuelizovao 2011. godine nakon promena Google algoritma za rangiranje rezultata pretrage, poznatog kao Panda, koji je penalizovao sajtove sa nekvalitetnim sadržajima, a nagrađivao one koji su svojim čitaocima nudili originalan i koristan materijal. Naravno da je kvaliteta uvek bilo i uvek će ga biti, ali je nekako od te 2011. godine pisanje za web sajtove shvaćeno mnogo ozbiljnije pa su i mnoge svetsi poznate kompanije angažovale prave eksperte da kreiraju adekvatan sadržaj koji će doprineti realizaciji njihovih dugoročnih ciljeva. Ipak, nezavisno od tipa i cilja sajta, postoje neke zajedničke smernice koje ih povezuju kada je u pitanju njihov pisani sadržaj. Настави са читањем „Kreativno pisanje za web sajtove, blogove i portale“

Učenje i dijoptrija

Sasvim je sigurno da najveći deo naše ocene zavisi od praćenja predavanja i učenja kod kuće. Međutim, postoje i drugi faktori, koji su često previđani. Jedan od takvih faktora jesu naočare za vid koje direktno mogu da utiču na dioptriju. Hajde da pogledamo kako naočare za vid mogu uticati na poboljšanje ocena.

Postoji nekoliko činjenica vezanih za fakultet. Na vrhu ovih činjenica nalazi se to da u toku studija ima mnogo čitanja. Količina, naravno, zavisi od smera, ali bez obzira na razlike među smerovima izreka „zagrevanje stolice“ je više nego primerena. Prema nacionalnom istraživanju Studentskog angažovanja, prosečan student uči otprilike oko 15 sati nedeljno. Настави са читањем „Učenje i dijoptrija“

Nova nada IX deo

Nova-NadaAndrea je sedela na terasi svog novog stana. Okrugli  stočic, knjiga, pomorandže i ptice. Tišina nedelje. U daljini žar crvene okrugle mrlje. Samoća. Sećala se… Tek koliko prošle godine je umrla po ko zna koji put u svom životu. A sada je ponovo na početku neke priče. Opasne  po nju. Razmišljala je da li je možda bilo bolje biti bezosećajan i graditi  veze u kojima bi preovladavao racio. Zazvonio je telefon.

-Andrea?

Prepoznala je njegov glas.

-Reci, Dimitrije.

-Samo sam poželeo da čujem šta radiš.

-Uživam u popodnevnoj kafi na terasi i razmišljam.

-O čemu? Настави са читањем „Nova nada IX deo“