Loše ponašanja dece u školi ima nekoliko oblika. Jedan je ponašanje na času a drugo za vreme odmora. Prvo se odnosi na galamu i nepažnju na času, a druga na slobodno vreme gde se javlja poremećen odnos između dece i težnja za nasilno nametanje pojedinaca u grupi. Rad predavača je sputavan a deca uskraćena za kvalitetno izlaganje samo zato što se toleriše bahatost nekih učenika. Ponekada sam poziv nastavnika liči na Don Kihotski put, “jurišanje i osvajanje vetranjača”, unapred uzaludan i osuđen na tragediju. I stvarno je tako, neka odeljenja su naprosto nemoguća za rad. Kolikom je samo stresu izložen nastavnik na času, koliko se crpi energije na smirivanje razreda i dovođenje radne discipline? I sve je to bačeno vreme, ubijena volja i motivacija da nastavnik kvalitetno iznese sadržaj lekcije. Razmislite!

Kada je utvrđivanje znanja u pitanju, sledeće što se nadovezje na loše ponašanje učenika jeste pojava masovnog prepisivanja i dogovaranja na časovima provere, kao i veliki prag tolerancije od strane nastavnika. Nekada nije bilo tako, sve se završavalo na brzinu i neometano. Ali danas je stvoren pritisak na nastavnika, urušen je sistema kazne, maltene su predavaču “vezane ruke”, tako da on postaje nemoćan što ga čini ranjivim. To nikako ne vodi zdravoj radnoj atmosferi, gde će se iznedriti nov kvalitet u mladom umu (učenje kao proces razvoju ličnosti), već stvoriti destruktivni način ponašanja i sistem vrednosti.  Radi se o jako ozbiljnom problem koji zahteva duboku analizu sa energičnim reakcijama. Ne smemo dozvoliti obezvređivanje sistema ocenjivanja i propast našeg obrazovanja. (more…)

Reforma obrazovanja nije zaobišla ni udžbenike-stub svakog dobrog nastavnog programa. Knjige su neophodne jer je gradivo izneto u njima sistematizovano, provereno i najbolje pojašnjeno. U njima su jasno i precizno obrađeni pojmovi, svaka oblast-lekcija je podrobno opisana, obrađena precizno, razumno i na nivou je uzrasta koji će je obrađivati. Uz to, udžbenik pruža logičku hronologiju oblasti nekog gradiva što ga zaokružava u tematsku celinu. Nikada beleška ne može zameniti knjigu, ali se to u mnogo slučajeva prenebreže. Dobar udžbenik je kako odraz znanja pisca tako i nosilac kvalitetne interakcije gradiva i čitaoca-učenika, kao i preduslov da se nauka i naučna misao nastavi i usavršava u drštvu. (more…)

Kod nas obrazovanje je zastalo na putu reformi, gde počinju da se ispoljavaju kontraefekti od planiranih. Umesto da se vidi napredak u edukaciji mladih, vidimo obilje konkretnih problema čije posledice mogu biti uznemirujuće. Obelodanićemo samo neke loše pojave, sa ciljem alarmiranja na njihovo otklanjanje. Započećemo analizu od sredine, jer nekako se u njoj ogleda „zaostavština“ osnovne škole i vidi pravac daljeg razvoja ponašanja mladih.

Naime, u srednjem obrazovanju, odavno postoji trostepeno i četvorostepeno školovanje. Prvo pomenuto, kako praksa pokazuje, mada ne umanjujemo značaj tog sistema obrazovanja, upisuju slabiji učenici. Ponekada i problematični. Njihova praksa lošeg uspeha ali i ponašanja u školi se nastavlja. Tako se dešava da u jednom odeljenju imamo više loših i delikventnih učenika. Postaju uzor u mišljenju, ponašanju, delanju ostalima. I umesto da pojedinačni slučajevi „ustuknu“ pred gomilom dobrog ponašanja ostalih učenika, ova grupa postaje leglo „parazitskog“ uticaja na ostale. Šta i kako sa njima, to niko ne želi da da konkretan odgovor?! Naprosto se ćuti i sve „gura pod tepih“. (more…)

Školstvo je danas na samom rubu provalije. Izvinite na grubim rečima ali po mnogim parametrima je tako. Nema više mesta optimizmu niti nadanju, ne sme se pomerati u stranu i odlagati ova društvena kataklizma, dolazi vreme kada se moraju učiniti ključni potezi ka ostvarivanju boljeg obrazovanja dece, a samim tim sutra kvalitetnijeg društva. Sve više se na osnovno i srednje obrazovanje gleda sa dozom podsmeha i omalovažavanja, to je represivni proces nametnut mladom čoveku bez njegovog pitanja. Ovo je slika koja se polako usvaja i dobija legitimitet masa, čista osuda obrazovanja, „muka“ i ograničavanje slobode deteta. Moralu je dozvoljeno da se realativizuje, ko kako ga doživljava tako se i ponaša. Ali da li je to dobro? Da li neko ko nema iskustva i elementarnog zananja može da donosi ključne odluke o sutrašnjici i napretku, kako o svom tako i o obrazovanju drugih? Da li se sme ostaviti dete bez proverene i pravilne intervecije u odrastanju: u oblikovanju njegovog karaktera, ophođenja sa drugima, posebno poštovanja starijih, itd.? (more…)