Sajt Profesorka.org teži da obrazovanje doživi novi kvalitet kroz nove pristupe i načine edukacije
Header

Društvena vrednost kafana

November 17th, 2016 | Posted by Profesorka in Obrazovanje - (0 Comments)
Branislav Nušič u kafani

Branislav Nušič u kafani (glumi ga Lečić)

Građansko društvo se u svetu pojavilo onda kada su se stvorili određeni uslovi za takvu „revoluciju“. A ti uslovi su bili: opismenjavanje, obrazovanje, modernizacija i urbanizacija zajednice.

Uslovi su bili ispunjeni, ali da bi zaživelo i razvijalo se, građansko društvo je moralo da poseduje određenu dozu slobode, prava, demokratije.

Naposletku su formirani i postali aktivni učesnici razvoja – razna udruženja, organizacije, pokreti i političke stranke.

Pitanje je – gde su svi oni u stvari zvanično postali aktivni, prisutni i delujući? Naravno, u kafanama, bistroima, tavernama i kafeima.

Građanska javna sfera

Nemački sociolog i filozof Jirgen Habermas je u Javnom mnjenju izneo činjenicu da se u Evropi u 17. i 18. veku ustoličila “građanska javna sfera”.

Pojedinci bi se okupljali u nekom javnom prostoru (salon, bircuz ili kafana, klub, hotel) i diskutovali na razne teme koje ih muče. Diskusije su se najčešče vodile oko aktuelnih pitanja društva tog doba. Kritika je bila, naravno, prisutna i poželjna pa su kritičari vlasti često bili na udaru zbog prenošenja kafanskih glasina.

A onda, 1610.  usled razvoja štamparske tehnologije, izlaze prve novine i štampa preuzima ulogu javnog mnjenja pa je sve manji značaj kafanskih priča i glasina. Novine su preuzele taj prostor gde se raspravljalo i kritikovalo.

Ali ostaje činjenica da su u Evropi francuski saloni i nemačka kafanska društva ipak izrazito važan elemenat ranog oblikovanja javnog mnjenja. (more…)

Fiziologija nastanka akniVećina ljudi sa tačkastim promenama na koži lica ima zdravstveno stanje koje se zove acne vulgaris. Ova uobičajena hronična bolest u narodu je poznatija jednostavno kao bubuljice. Skoro svi mi imamo akne u nekom trenutku u životu. Uglavnom se javljaju kod adolescenata (mogu početi još kod dece od 8 godina).

Akne mogu da potraju do odraslog doba, tek tada da se jave ili postanu ozbiljnije.

Koje su kliničke karakteristike acne vulgaris?

Akne najčešće zahvataju lice, ali se mogu proširiti uključujući i vrat, grudi i leđa, a ponekad čak i po celom telu. Individualne lezije nastaju usled blokade i/ili inflamacije pilosebacealne jedinice (folikul dlake i pripadajuće lojne žlezde).

Nekoliko tipova akni se javljaju, često istovremeno. Akne se mogu prezentovati kao neinflamatorne lezije, inflamatorne lezije ili kao mešovite. One mogu biti upaljene papule, pustule i noduli; ili neinflamatorni komedoni i pseudociste.

Pojedinačne lezije obično traju manje od 2 nedelje, ali dublje papule i čvorovi mogu trajati mesecima. Većina pacijenata sa aknama ima masnu kožu (seboreja). Imaju multifaktorijalnu patogenezu, od kojih je ključni faktor genetika.

Znaci i simptomi

Acne vulgaris odlikuju neinflamatorni, otvoreni ili zatvoreni komedoni i inflamatorne papule, pustule i noduli. Obično zahvataju područja kože sa najviše lojnih folikula (npr. lice, gornji deo grudi, leđa). Lokalni simptomi akni vulgaris mogu uključivati bol, osetljivost ili eritem. (more…)

Primarni zubi ili mlečni zubi počinju da izbijaju kroz desni sa oko 6 meseci starosti. Obično prvo izbiju dva donja centralna sekutića, a ubrzo zatim i gornja dva centralna sekutića. Nakon toga, zubići nastavljaju sa nicanjem, obično u paru, jedan sa svake strane gornje ili donje vilice. Kompletan set primarnih zuba u ustima, izniknu u vremenu između dve i po i tri godine, i tu su do 6 ili 7 godina starosti.

Pranje zuba kod dece

Dešava se da đačići prvačići dolaze sa mlečnim zubićima.

Zubi se pojavljuju sledećim redom: primarni centralni sekutići, zatim bočni sekutići, prvi molari, očnjaci i najzad drugi molari, ukupno 20 osnovnih zuba, 10 zuba u gornjoj i 10 u donjoj vilici. Još jedna činjenica vezana za nicanje zuba je da svakih šest meseci života, otprilike izbije 4 zuba. Devojčicama obično ranije niknu zubi. Donji najčešće izbiju prvi. Zubi u obe vilice obično izbijaju u parovima, jedan sa desne i jedan sa leve strane. Primarni zubi su manjih dimenzija i belji u odnosu na stalne zube.

Nakon četvrte godine, vilica i kosti lica deteta počinju da rastu, stvarajući prostor između primarnih zuba. To je prirodni proces koji obezbeđuje potreban prostor za veće stalne zube koji će se pojaviti. Između šeste i dvanaeste godine, u vilici se nalaze mešano, i osnovni kao i stalni zubi. Dakle, oko šeste godine, deca počinju da gube svoje primarne zube. Koreni polako slabe, i zub ispadne. U redu je da deca mrdaju svoje zube ukoliko su rasklaćeni. Ali nije u redu da upotrebe silu da bi izvadili zub koji nije spreman da izađe. Kada zub izlazi u pravom trenutku, biće vrlo malo krvarenja. Takođe, normalno je da su stalni zubi žući u odnosu na mlečne. (more…)

Toaleti u srpskim školama

March 31st, 2016 | Posted by Profesorka in Društvo - (0 Comments)

Statistika opremljenosti srpskih škola s početka prve  decenije 21. veka pokazala je da polovina njih nema adekvatne toalete, a ono što posebno pada u oči jeste činjenica da u seoskim sredinama čak u 1.000 škola osnovci i njihovi učitelji i nastavnici koriste poljske WC-e s čučavcima,  pritom najčešće sklone padu. Voda za održavanje higijene ovakvih klozeta donosi se u kanisterima. Prosečna slika pomenute polovine toaleta, neopremljenih ili loše opremljenih, izgleda otprilike ovako: česme su van upotrebe, često su i pokidane, pločice su razlepljene ili polomljene, vrata su razvaljena, a od ubrusa i sapuna ni traga.

Tip Top Beograd, pokretni WC-i

Izvor slike: TipTopnml.com

Zahvaljujući početnom šoku koji su izazvale ove informacije, skoro 80 osnovnih škola tada je dobilo pristojne toalete. U njima, bar, čučavci su ostali prošlost. Posle više nije bilo- šoka, inicijative, para, volje ili ideja… tek, u preostalim školama stanje je ako ne gore nego na početku decenije, kada je obavljeno prebrojavanje, ono potpuno isto.  A to znači- izađe se iz školske zgrade, pa se prođe dužom ili kraćom improvizovanom  stazom do objekta u kojem se nalazi WC. Ako postoji česma u dvorištu, mogu i ruke da se operu.

Doduše, postoji i mnogo seoskih kuća u Srbiji  koje još nemaju kupatila, WC- poljski klozet, se takođe nalazi na nekom udaljenijem mestu u dvorištu „izakuće“, ali ova činjenica nimalo ne opravdava opisano stanje u našim školama. Tim pre, što su mobilni WC-i odavno izumljeni i u upotrebi, i to i u našoj zemlji, što ukazuje na način rešavanja ovog problema, bez ogromnih investicija (kako se obično podrazumeva kada se u Srbiji započne  bilo kakav projekat). Ako se ne može u svakom selu, a ni u manjem gradu, izgraditi pozorište lutaka, bioskop ili sportski centar za male i velike sportove, civilizacijski minimum koji se (more…)

Sa prvim snegom i okićenim ulicama polako se približava Nova godina. Sad je pravo vreme za razmišljanje o novogodišnjim poklonima. Ne dozvolite da u poslednjim trenucima stare godine jurite za idealnim poklonima za one koje volite jer je velika verovatnoća da ih u konfuziji i gužvi po prodavnicama i tržnim centrima oko tog perioda i nećete tako lako naći.

Poklon za novu Godinu

Zato je najbolje na vreme pogledati koje sve opcije imate i šta je ono što će osobu kojoj je poklon i namenjen najviše obradovati. Naravno, uvek su najlepši i najbolji oni pokloni koji se daju od srca, sa najboljim željama i mislima. Atraktivni pokloni za Novu godinu ne moraju biti skupi, dovoljno je da budu dobro osmišljeni. Ukoliko pored toga uspete da ubodete ukus osobe kojoj poklon darujete i on njoj izmami osmeh, onda je misija uspela.

Da bi potraga kroz novogodišnji lavirint mogućih poklona bila lakša, evo liste koja može biti koristan vodič za biranje onoga što ćete pokloniti dragim osobama. (more…)

Komunikacija

Komunikacija, šematski prikaz

Bilo da sebe smatrate komunikativnom ili nekomunikativnom osobom, veštine komunikacije nisu nešto bez čega se može u životu. Ne morate biti užurbani prodavac osiguranja ili ambasador na drugom kraju sveta da bi vaš poslovni i privatni život zavisio od vaših komunikacijskih talenata. Ne morate čak ni pričati u društvu – postoji i neverbalna komunikacija koja je jednako bitna kao i verbalna.

Negde, na pustom ostrvu, možda biste mogli sebi i priuštiti luksuz da budete slobodni od komunikacije. Ali, znate šta, kladim se da biste ubrzo počeli da bodljikavom kaktusu ili blatnjavoj krtoli objašnjavate uzbudljivi metež tokom brodoloma i svoju domišljatost tokom izbegavanja krvožednih ajkula. Takav je čovek – društveno biće, kao što bi rekao Aristotel. A ko može bez ljudi, ili je Bog ili divlja zver.

Naravno, niko od nas nije ni jedno ni drugo, a imati potrebu za ljudima znači i biti u prilici (ili obavezi) da komuniciramo sa njima. Nije to tako strašno niti je na svom osnovnom nivou to neka velika nauka. Štaviše, u pitanju je veština urođena svakom od nas, iako znamo da nekima ipak bolje ide od ruke nego ostalimo.

Od komunikacijskih veština zavise uspesi u životu i poslu i to bez rezerve, u svim njihovim aspektima. Uostalom, možemo čak i reći da su komunikacijske veštine presudni faktor u svemu što radimo. Šta nam vredi svo znanje i svaki naš izuzetni napor, doprinos i kvalitet ako ga ne uspevamo prezentovati na pravi način. Neki se u tome snalaze bolje od drugih a mi im zavidimo i pitamo se kako?

Ostavimo po strani prirodne talente – veštine komunikacije mogu se i moraju naučiti. (more…)

Učim, dakle postojim

November 11th, 2014 | Posted by Profesorka in Naoštrite olovke - (0 Comments)

Od kako je sveta i veka učenje predstavlja proces koji zajedno sa civilizacijom napreduje, razvija se, gotovo uporedo evoluira ali u nekim momentima čak i nadmašuje ljudsko postojanje, odvaja se i živi paralelno svojim tokom, kao posebna filozofska živa kategorija.

učenje

učenje

Kako o učenju oduvek i govorimo kao o pojmu koji je nerazdvojiv od čoveka i ovde ćemo pokušati da se domognemo  odgovora na šta je sve učenje uticalo ali i šta je sve uticalo na učenje pa je ono postalo sastavni proces , nekad važniji i od ishrane. (more…)

Studentski grad – Krakov

October 27th, 2014 | Posted by Profesorka in Obrazovanje - (0 Comments)

Krakov je grad koji u poslednje vreme postaje sve popularnija destinacija mladih ljudi, pogotovo među studentima, što kroz razna party putovanja u kojima studenti uživaju, što kao mesto na karti Evrope koje bi svako, a pogotovo mladi i obrazovani ljudi, trebalo da posete.

Krakov

Krakov

Poljski dragulj, Krakov, koji leži na reci Visli spoj je kulture, istorije i živahnog modernog života, što u bukvalnom smislu karakteriše život mladog čoveka, pa je to i značajan razlog zbog kog bi trebalo da posetite Krakov. Negujući tradiciju još od 7. veka kada je Krakov nastao na brdu Vavel, postao je najznačajniji grad u svojoj regiji, što je bilo potvrđeno više puta kroz istoriju. Tokom istorijskih perioda koji su se smenjivali i brojnih promena granica ove, nekako uvek „prve na udaru“ evropske države, kroz sukobe i ratove, Poljska je menjala svoje glavne gradove, među kojima je ulogu prestonice poneo i Krakov u više navrata. Tako je, Krakov bio prestonica ne samo Poljske, već i Litvanije u vreme zajednice ove dve države u 16. veku. (more…)

Kako očuvati vid

February 12th, 2014 | Posted by Profesorka in Zdravlje - (0 Comments)

Ne treba ni govoriti o tome koliko je dobar vid čoveku značajan, koliko i malo slabljenje dovodi do osećaja nesigurnosti, nervoze i opadanja kvaliteta života. Stoga, za čulo vida, možemo slobodno da kažemo da je najbitnije čulo koje čovek poseduje.

Dobar vid

Dobar vid

Međutim, statistika nije sjajna i govori da nakon dvadesete godine, tek svaka deseta osoba ima besprekoran vid. Svakodnevnim radom na računaru, gledanjem televizora po nekoliko časova dnevno ili čitanjem knjige pri neadekvatnom osvetljenju svakako ćemo doprineti pogoršanju vida. A sve nabrojano su samo primeri koji se nažalost u praksi jako često sreću. (more…)

Bolonja i Padova za jesenje putovanje

September 9th, 2013 | Posted by Profesorka in Kultura - (0 Comments)

Od usvajanja Bolonjske dekleracije ni jedan grad nije tako vezan za obrazovanje kao Bolonja, pa u narednom tekstu nekoliko osnovnih činjenica ako ove jeseni inspiraciju potražite put Italije.

Bolonja je glavni grad regije Emilija-Romanja, u severnoj Italiji. Od antičkih vremena ovo je bila jedna od najplodnijih oblasti u kojoj se uzgajala pšenica i dobijalo mleko i poznata je po hrani i vinu. Ovde je osnovan najstariji evropski univerzitet 1088. godine, kada je Bolonja bila bogata, nezavisna opština. Da bi jedna drugu nadmašile, svaka porodica bi gradila tvrđavu sebi u čast. Nekada je bilo 170 tvrđava, a danas ih ima samo nekoliko.

Panorama Bolonje

Panorama Bolonje

Dve tvrđave koje se uzdižu iznad Pjaca di Porta Ravenjana dobro su poznate znamenitosti. Opasno se naginjući na stranu, obe su uspevale stotinama godina da se odupru sili zemljine teže. Tvrđava Garizenda je visoka 49 m, ali je prvobitno bila znatno viša. Na žalost, porodica Garizenda se nije mnogo zanimala za temelje svoje tvrđave – oni su hteli da nadmaše tvrđavu svojih suseda, porodice Azineli, koja je bila visoka zapanjujućih 97 m. Garizenda se naginje 3,2 m u odnosu na vertikalan položaj i davne 1360. godine skinuta je njena gornja polovina, jer se smatralo da je opasna. Do današnjeg dana je još uvek zatvorena za javnost. (more…)

Ako se setimo kraja devedesetih, najpre su popularni učenici imali telefone, pa tek onda profesori. Bilo je situacija kada i više od polovine učenika ima svoj telefon, a profesor ne. Sa približavanjem trenutku pisanja teksta, telefoni, a sada i tableti su silazili sve više među mlađom populacijom učenika, pa danas  mobilni je praktično postao standard i među prvacima.

Ako posmatramo tehniku sa stanovišta etika ona je uvek neutralna. Konkrentno, mobilni telefoni mogu biti korišćeni u krajnje negativne namere, za dojavu, došaptavanje, nelegalno deljenje znanja, ali i krajnje pozitivno. (more…)

Pisanje za web

Pisanje za web

Pisanje za WEB sajtove (blogovi, news portali, forumi, online prodavnice) postaje sve zahtevniji deo takozvanog Content Marketinga, jer se uspešnost jednog sajta odavno već ne meri samo njegovim dizajnom i vizuelnom atraktivnišću već, pre svega, kvalitetom njegovog sadržaja. Zbog toga je Web Content Writing ili u prevodu na naš jezik pisanje za web sajtove jako važan segment kreiranja bilo kog sajta, a tip pisanja sadržaja zavisi, naravno, od vrste sajta. Jer nisu svi isti i ne nude svi isto. Neki sajtovi promovišu proizvode i usluge pa im je glavni cilj profit, dok se drugi bave misijom širenja određenih ideja i saznanja. U zavisnosti od tipa i cilja sajta, zavisi i njegov tekstualni sadržaj. Čini se da se kvalitetan sadržaj tekstova na sajtovima naročito aktuelizovao 2011. godine nakon promena Google algoritma za rangiranje rezultata pretrage, poznatog kao Panda, koji je penalizovao sajtove sa nekvalitetnim sadržajima, a nagrađivao one koji su svojim čitaocima nudili originalan i koristan materijal. Naravno da je kvaliteta uvek bilo i uvek će ga biti, ali je nekako od te 2011. godine pisanje za web sajtove shvaćeno mnogo ozbiljnije pa su i mnoge svetsi poznate kompanije angažovale prave eksperte da kreiraju adekvatan sadržaj koji će doprineti realizaciji njihovih dugoročnih ciljeva. Ipak, nezavisno od tipa i cilja sajta, postoje neke zajedničke smernice koje ih povezuju kada je u pitanju njihov pisani sadržaj. (more…)

Učenje i dijoptrija

May 30th, 2013 | Posted by Profesorka in Naoštrite olovke - (0 Comments)

Sasvim je sigurno da najveći deo naše ocene zavisi od praćenja predavanja i učenja kod kuće. Međutim, postoje i drugi faktori, koji su često previđani. Jedan od takvih faktora jesu naočare za vid koje direktno mogu da utiču na dioptriju. Hajde da pogledamo kako naočare za vid mogu uticati na poboljšanje ocena.

Postoji nekoliko činjenica vezanih za fakultet. Na vrhu ovih činjenica nalazi se to da u toku studija ima mnogo čitanja. Količina, naravno, zavisi od smera, ali bez obzira na razlike među smerovima izreka „zagrevanje stolice“ je više nego primerena. Prema nacionalnom istraživanju Studentskog angažovanja, prosečan student uči otprilike oko 15 sati nedeljno. (more…)

Nova nada IX deo

January 19th, 2013 | Posted by Profesorka in Kultura - (0 Comments)

Nova-NadaAndrea je sedela na terasi svog novog stana. Okrugli  stočic, knjiga, pomorandže i ptice. Tišina nedelje. U daljini žar crvene okrugle mrlje. Samoća. Sećala se… Tek koliko prošle godine je umrla po ko zna koji put u svom životu. A sada je ponovo na početku neke priče. Opasne  po nju. Razmišljala je da li je možda bilo bolje biti bezosećajan i graditi  veze u kojima bi preovladavao racio. Zazvonio je telefon.

-Andrea?

Prepoznala je njegov glas.

-Reci, Dimitrije.

-Samo sam poželeo da čujem šta radiš.

-Uživam u popodnevnoj kafi na terasi i razmišljam.

-O čemu? (more…)

Noć i jutro VIII deo

January 5th, 2013 | Posted by Profesorka in Kultura - (0 Comments)

 Noc-i-jutroAndrea je često sanjala čudne snove. Te noći nije mogla dugo da zaspi, ne nakon svega  što se desilo. Rušenje svojih načela, slabost, preokret osećanja, neprepoznavanje sebe. Haotično stanje u glavi. Probala je usne čoveka koji je pripadao drugoj ženi. Istina je bila još gora. Jednim potezom je srušila nešto što su drugi gradili već nekoliko godina. Samoj sebi je bila nepodnošljiva. Uradila je nešto od čega je zazirala. Prevara. Koliko je teorija bila drugačija od prakse. Da li je čovek u stanju da odoli unutrašnjim porivima? I da li se, iako i odoli, a kasnije zažali zbog toga, može smatrati ispravnim? I ko je, na kraju krajeva, ispravan?

Pred zoru je usnila strašan san. Bila je ne vrhu visoke i strme litice. Udisala je svež vazduh prirode i uživala u visinama nepreglednih krševa. Imala je utisak da je toliko laka, da može da poleti od sreće. Iznenada je začula korake iza sebe. Okrenula se i ugledala devojku sa plavim očima. Trenutak jezive istine. Plavi zaleđeni pogled mogao je da ubije. Posle par koraka, stala je pred njom. U deliću sekunde devojka je gurnula niz liticu. Andrea je osetila kako pada direktno na oštru stenu.  (more…)

Poljubac VII deo

January 2nd, 2013 | Posted by Profesorka in Kultura - (0 Comments)

Poljubac          Plava svetlost večernje zabave probijala se kroz staklena vrata terase i gubila se u tmini Andreine senke. Prošlo je par meseci kako nije videla Dimitrija, a sada je bila tu, na istoj zabavi kao i on. Tako blizu, a tako daleko. Trudila se da ga ignoriše.

Razmisljala je o”važnim” ljudima koji su bili pozvani. Tek neki od njih su i zaista bili važni. Ali ne svi. I ne oni koji su želeli po svaku cenu da budu veliki, već oni koji nisu mogli, a da ne budu veliki. To su bili oni što je iz njihove energije crpela inspiraciju i snagu za borbu protiv teskobe u sebi. Kako je samo bila u zabludi. Do koliko juče je verovala da će se u životu baviti stvarima koje voli, da će moći da na miru i po ceo dan bude posvećena svom slikanju, svojim vizijama, svojim idejama. Nije ni slutila koliko će naporna svakodnevica halapljivo proždirati njenu volju da stvara, kako će joj oduzimati mir, kako neće imati vremena ni za sebe, a kamoli za druge. A vrlo dobro je znala da ne moze da živi bez drugih. A bez unutrašnjeg mira nije mogla ni sa samom sobom. (more…)

Susret sa rekom VI deo

January 1st, 2013 | Posted by Profesorka in Kultura - (0 Comments)

  Nastavila je svoj život kao da se ništa nije desilo. Bar je tako uveravala sebe. Ali, uvek bi joj zastao dah pri pomisli na njegov prodorni pogled, na dodir ruke, na njegova pitanja. Bilo je nečega u njemu što joj se nije dopadalo. Nije to bila nadmenost, niti samouverenost. Bilo je to odmeravanje. Nije joj se dopalo to što je morao da vaga, da procenjuje, a ne posluša intuiciju, prepoznavanje koje im se desilo. Znala je da je i suviše inteligentan i da će shvatiti. Ali joj je bio žao što nije mogao da shvati odmah, tada. Ni to što je imao barijere, mnoštvo barijera – prema promeni, prema neizvesnosti, prema njenim slikama. Nije htela da bude nametljiva. Niti borbena. Morao je sam da dođe do zaključka.

Znala je da se nešto desilo među njima. I da to, što se zapravo i nije desilo, nosi jednu težinu koja će, kad tad, izbiti na površinu i poremetiti sadašnje stanje stvari.

Posmatrao je različite oblike krošnji drveća kroz prozorska okna svog auta. Crne, suve grane. Prvi dani decembra. Magla, dim i mraz. U autu topli zvuci kubanske muzike. Kontrasti kao sastavni deo zivota. (more…)

Neizbežnost V deo

December 28th, 2012 | Posted by Profesorka in Kultura - (0 Comments)
Par šolja vrelog čaja

 

Dani su prolazili, brzo i jednolično. Ustaljenim ubitačnim tempom Dimitrije je smenjivao sastanke, poslovna putovanja, osmišljavao projekte, čak je u nekim trenucima iscrpljenosti zaboravljao da zastane na trenutak, da se zapita kuda stremi i šta postiže, a šta gubi. Tako je bilo bolje. Stalno je bežao od analize svog života. Pa i zašto bi analizirao? Imao je praktično sve – dobro plaćen posao, zdravlje, lepu i uspešnu devojku. Pa ipak, s’ vremena na vreme, osećao je kao da mu nešto nedostaje. Verovao je da je ili proklet sobom, ili da je život samo puka borba, jurnjava, nije umeo više da uživa ni lepim trenucima.

“Život je tragičan, ali je prepun radosti”, pogled mu se zadržao dugo na ovoj rečenici, dok je prelistavao časopise, čekajuci novi let. A onda sve ispočetka, razgovori o poslu, ugovori, poslovni ručak, noćenje u hotelu, let nazad. Ovog puta je međutim, rešio da promeni nešto. Rešio je da proba da potraži radost. Odlučio je da potraži Andreu. (more…)

Nasukan na kopnu IV deo

December 26th, 2012 | Posted by Profesorka in Kultura - (0 Comments)
Nasukan na kopnu

Nasukan na kopnu

Noć je bila najgori period u Dimitrijevom životu. Svaka sitnica je mogla da ga probudi. Onda bi satima ležao nemirno, zureći u mrak oko sebe kao na svoj život, bez svetla i izlaza. U poslednje vreme se često osećao zatočeno, prazno, a najgore od svega, bilo mu je svejedno. Nije se više ni nervirao što sutradan mora da ustane rano, a ne može da zaspi. U tim trenucima bi se setio svog detinjstva. Setio bi se odrastanja pored mora, preskakanja oblih kamenčića po plaži, lova na hobotnice, gromkog smeha drugova, svega. Da li je svaka radost morala da nestane sa odrastanjem?, razmišljao bi u sebi. Činilo mu se da u tim trenucima može da oseti miris morske soli i joda, da oseti širinu te ogromne vodene površine u koju je mogao da gleda satima i da mu uvek bude nedokučiva, daleka, savršena. Od mora je naučio mnoge stvari. Najpre da prepozna, a zatim i zavoli dubinu. Od mora je naučio da mašta, razmišlja, zaključuje, analizira, prašta. Da bude miran.

Kako je odrastao, neprestano je tumačio ljude oko sebe. Ispitivački bi posmatrao njihove crte lica, hod, pokrete, mimiku. Nagađao bi njihove misli, zavirivao u skrivene pobude. Video je epidemičnu nezainteresovanost, dosadu, otuđenje.  Pa ipak, bio je srećan, dok god je imao kontakt sa morem. Uvek je zamišljao sebe kao moreplovca. Moreplovci su za njega bili spiritualni tragači, što se odvažno i hrabro otisnu u plovidbu, bez straha od nemirnog mora, bez straha od velikih talasa. Odvažiti se – to je značilo zaroniti u dubinu. Dugo je bio bez hrabrosti da preuzme kormilo života u svoje ruke i krene napred, ne obazirući se na plimu i oseku, kao ni na morske pse. A onda je zaplovio, uhvatio se u koštac sa morskim strujama i savladao tu veštinu plovidbe kroz postojanje. Ali sada, kada je plivao životnim strujama samouvereno i lako, više nije mogao da oseti radost, deo njega je zauvek nestao. Šta se to desilo, pitao se, gde je to izgubio sebe? Nije više bio isti. Sanjalački duh pomorca bio je beznadežno nasukan na kopnu. (more…)

Upoznavanje III deo

December 24th, 2012 | Posted by Profesorka in Kultura - (0 Comments)

Upoznavanje2

A Dimitriju je Andrea bila još tada simpatična, mada joj je to rekao mnogo kasnije. Bilo mu je zanimljivo što je mislila da je ne primećuje. Pustio je da razmišlja o njegovom čelicnom gardu, koji bi namerno stavljao na sebe u njenom prisustvu, znajući da jedino na takav način može da zaintrigira devojku njenog senzibiliteta. Samo tada nije mogao da se skoncentriše na nju. Imao je previše obaveza. Nije imao ni energije ni vremena da razmatra vrstu emocije koju je ona izazivala u njemu. Pa i zašto bi, govorio je samom sebi, kada je već imao sve što bi pametan čovek poželeo od života.

Slušao je o njoj dosta, znao je da se bavi mnogim stvarima, da je ne drži mesto. Pa ipak, bio je iznenađen kada je ugledao članak o njoj u dnevnom listu. Dugo je posmatrao njenu fotografiju. Slika je bila potpuno drugačija od onoga kako je on nju video. Uredno očesljana i diskretno našminkana, odavala je utisak poslovne žene. A on je u njoj video neukrotivu energiju i razbarušenu umetnicu, koju je zanimalo sve, osim intervjua za dnevni list. Radilo se o najavi njene izložbe. Pretpostavljao je da bavljenje umetnošću nije moglo da joj obezbedi finansijsku slobodu, bez koje nije mogla da uživa u drugim vrstama slobode. Njene oči su mu pokazivale toliko toga – umor, žeđ za novim saznanjima, neprospavane noći, potragu za nečim.

Netremice je promatrao njenu fotografiju, fizionomiju lica, tamne trepavice, želju da se dopadne drugima, neobične minđuše, ešarpu oko vrata. Činilo mu se da vešto prikriva svoju različitost, da sputava sve što je ekstremno u njoj. Proučavajuci neke od njenih umetničkih slika od pre, mogao je da nasluti skoro svaku strast u njoj. I da uživa u tim prizorima koji su, premda zamršeno i prilično mračno, njemu jasno oslikavali ono što je skrivala u sebi. Svaka slika je predstavljala jedan san. Izgubljen.  (more…)